Nova Evropa

родољубна (»patriotisch«); а у писму управљеном (дне 15. листопада 1870) на свог пријатеља. Енгелса, говорећи о француско-њемачком рату, он изричито истиче дужност њемачког радништва, да активно судјелује у рату, јер се у случају пораза не би више мотло товорити о самосталности радничког покрета, будући да, би сав рад и сва енергија, били истрошени у борби за народно ослобођење. (Он, дакле, не негира право на народност, нити осјећај за њу, осоОпто кад их диктира, животна, потреба самог радништва.

Много је јасније израдио социјалистичко становиште према принципу народности највећи социјалистички теоретичар иза Маркса, Карло Кауцки, у свом дјелу »Nationalitat und Internationalitat«, y којем вели: »Данас морамо бити свјесни, да наша међународност не представља тек једну посебну врсту надијонализма, који се разликује од буржоаског само у томе што није освајачки, већ она признаје свакој народности иста и једнака, права и потпуни суверенитет. Социјалистичка Интернацијонала не представља једну скупину суверених народа, од којих сваки може чинити што хоће, већ је то један организам, који утолико савршеније ради уколико се боље његови поједини дијелови споразумијевају, и јединствено раде у смислу заједничког плана,«

Према свему овоме, видимо да су неоправдане примједбе чи- ~

њене међународноме марксистичком социјализму, да он негира, народне осјећаје, и да не узимље обзира према народној пјелини. Онакав социјализам, на какав у већини наилазимо код грађанских кругова, налази се, наравно, у највећој опреци са социјализмом. Данас се интереси појединаца, или појединих група, прокламирају нацијоналним проблемом, који тако постаје плаштом за прикриће егојистичких, реакцијонарних, и капиталистичких интереса. Благодарећи оваковом схватању надијоналнога питања, Вилсон је са својим принципом »самоопредјељења свих народа« остао осамљен, и с њим је пропао, особито кад се је радило о самоопредјељењу малих народа. Ну и преко свега овога социјалистички покрет остаје код чврстог увјерења, да се к интегралном интернацијонализму долази путем добро и поштено схваћеногнацијонализмљ акслободисоцијалној и економској путем слободе нацијоналне. Поштени и знанствено проучени нацијонализам иде напоредо са, сопијализмом; а узмемо ли у обвирморалну подлогу социјализма, доћи ћемо до закључка да народни и поштени нацијонализам мора ићи напоредо са социјализмом, јер овај има да. се брине и бори за права. и напредак оних најбједнијих и најсиромашнијих слојева који сачињавају већину сваког народа. Исто тако, социјализам који је прожет љубављу према радном народу, и којему је циљ конструктивне нарави — стварање бољег и праведнијег друштвеног поретка, а несамо рушење постојећег, — такав социјализам мора да узимље народност као важан фактор у развоју друштвеног живота, и њему мора да буде идеалом слободни народ, као логична посљедица људскога права, јер само преко слободних народа долази се к међународности. Сама повјест социјализма, јасно