Nova Evropa

|| |

Ми смо, напротив, задовољни: овај Устав је задње дело и задње дете нашег племенског човека. Након вишемесечног натезања, изигравања и подваљивања, племенски је шовинизам лупио главом о зид, и кад се онесвештени отрезне, било од опојености било од клонулости, увидеће да је највећа победа и српске и хрватске и словеначке мисли у југословенству, и да једино искрено југословенство не може доћи у положај да ради очувања нечега, умишљеног и себичног привезује самоме себи брњицу и ограђује се бодљикавом жицом. Јер што је него умишљеност, настојање да се уставом осигура једном племену нека превласт над осталима“ И што је него умишљеност, веровање да ће с временом једно племе наметнути осталима и своје име и своје водствог А што је нето манија застрашивања самога. себе, бојазан пред неком хегемонијом, или тричаво упирање у симболе, достојанства и обележја, која су подјармљеној земљи могли бити мементо и сурогати за изигране слободе у некад слободном краљевству, али који у откупљеној слободи, у својој рођеној широкој и најширој Отадбини постају профанисање прошлости и спрдња садашњости! дар је то тако тешко разумети, и зар је било тако тешко решити се наслеђене оптерећености и атавизама пуних визија о Душанову Царству, о Томиславу, о нашем међусобном негирању, и о никад несхваћеним борбамаг Зар је требало са тако изнакаженим духом ући у велику Заједницу, коју створише природа, економски путеви, социјална нужда, и истоветност расе; а понајвише и понајаче она, историска луч са једног те истог огњишта: сродност наше душе и свих наших покрета, која нас је од векова у векове, непозната, мозгу, а са снагом мистерија далеке прошлости, гурала, излагала опасностима, и сабирала увек поново у непрестаним трзавицама, погибијама, устанцима и револтима, за нешто непознато а. велико, привлачно и жељено, док нас није задњим замахом, најачим и најстрашнијим, привела прикупљене око једног исконског свог и слободног огњишта.

Колико је тужно да ми нисмо знали ступити у тај највећи храм, и најдостојнији споменик читавог људства у овом веку, прочишћени и ослобођени свих тесногрудности. Нисмо се умели ни придружити искреноме весељу нашег сељака, и јединство схватити онако како га је он проводио. Треба признати отворено: двеипотодишњу (борбу такорећи »ни око шта« водила је наша нездрава и недорасла интелегенција, и у доброј мери наше новинарско шпекуланство, трујући расположење првог часа, и стварајући преграде и фронтове, а плод свега тога је овај и овакав Устав, ове и овакове прилике.

И ето, сада имамо писани Устав, који није никога задовољио, а за који су се, и о кога су се, две и по године трошиле народне енергије а цепала јавност; распиривале страсти, и потрошили тешки милијони дигнути са народне грбаче. За то време упропастили смо нашу валуту, изгубили поверење у иноземству, а место консолидације у унутрашњости провели смо ушаторење, тако да чак и побеђени суседи говоре о нама с неком иронијом,

42