Nova Evropa

а суседни савезници покушавају провести ревизију мировних уговора на нашу штету, или се устежу од извршења, већ потписаних уговора. И идући овако, овим хроничарским набрајањем, долазимо до атентата на управнике и на државу, У којима на стотине и хиљаде заведених, несвесних оног што се збива, и бедних радника, саучествује, само зато што за две и по године нисмо имали времена да се с њима позабавимо, да им у њиховој беди, голотињи и невољи, помогнемо, и да јаком руком ста немо на пут нечувеном завађању и харачењу бездушних спекуланата, — једних који у образиљи реформатора теже за, јефтином влашћу, и других који учинише да у најобилнијој земљи умни и мануелни радник, уз непрестане повишице плата и надница, не моске себи да смогне довољно ни за стан ни за хлеб, и да сеоски сталеж хода у одртинама и не тежи још увек за, најпримитивнијим хигијенским животом.

Но зар су плодови могли бити бољи, када се је нерву времена великих и брзих социјалних рефорама хтело дати обележје племенско-нацијонално, па неретко и верског То су плодови нездраве и недорасле интелитенције, и народа без вођа а са себичним првацима.

III

И ми, наравно, постављамо себи сада питање: зар поновне борбе, зар поновио трошење времена м енергија око устава; Не. Борбу треба окренути на други фронт; борбу за, ревизију нашег друштва, наших душа, налпих мозгова, наших схваћања, и нашег рада: борбу за културно, социјално и надијонално југословенство, које искључује племенску тесногрудност, а даје водство, положаје, и места. најумнијим, најпоштенијим, и најраднијим, које поставља на најсветија места у своме храму Рад и Савест, да остварујући социјалну правду равдељује праведно заслужена и стечена добра, и никога не прикрати у потребама душе и тела; које, обухватајући целокупан народ, везује тесно свој нацијонализам са светским човеком и његовим тековинама.

Таково југословенство нама треба, и у његово имеви у ње тову духу морамо водити борбу, пребирати и окупљати снаге. То је наш позив, наша дужност, и то ће бити; а све ово досадашшње, само је привидно, привремено и часовито, одјек болесних атавизама, и дело људи који нису схватили потребе века, нити били позвани на места која заузеше.

Они већ сами себе руше, и након њих право југословенство освојиће све духове у пространој и богатој Отаџбини. Нови устави, не писани нето осећани, надоместиће писане, и проводиће своје, вољом и потребом народа створене, законе и засаде.

Ми верујемо, и исповедамо: верујмо и учимо се веровати у снагу културног југословенства, у величину и недељивост Отадбине, и у њену славну будућност и судбоносну улогу у повест: људства.

И. Колбе.

43