Nova Evropa

ritanstvo, Pisala je gj {Gjivo, Gjono), а nije pisala ć (Lasich), ni ž (Grush), Pa je onda ispod reči Grash stavila primedbu da se sh u tom slučaju izgovara kao s u measure, a ispod reči Lasich nije stavila nikakvu primedbu. Zatim, imena na ica je pisala po naški, a nije objasnila da je kod nas c uvek c, a nikad 2. Posledica je da u engleskom tekstu nailazi na tanak led, bar za trenutak, i naš čovek; a stranac će se sigurno od početka do kraja kolebati da li je Vica ili Viba, Emica ili Emiha, i tome analogno: Cavfaf, Pracaft, Когса, си-си-си. Ali, da se stvar još bolje smrsi, gospodja Broh se u muškom imenu Lgco koristila latinskim izgovorom, pa se onda u muškom imenu Vuko opet vratila kući. : i

Ostaje još izvestan broj neraspravljenosti., Na onim „mestima gde se prikazivač sam nije umeo naći, zato što Je prikaz radio na letovanju, bez ijednog rečnika ili komentara i našeg i engleskog. Ti su slučajevi sledeći: Mi od Pmeta bokhotića, ni od uvjeta bedrice лог а roosfer from fhe peasant nor a hip more than the agreement permils (59); bele rosice — white roses (90); manjab je manjah — a boy lihe a boy (133); ne budi svegj hobe — don altyays be as fimid as a

ћеп (125); оџо je blagoslov one moje siromašice {majke ili sirotinje?)

— the blessing of my poor woman [113]; ni mašbke — по! ереп тазр5 (130) ; Татаса se svefi {osveta ili osvećenje?) — #he ferrace is бе та ћоћу (126). i -

·'Da završimo napomenom, da ni Prolog ni Epilog nisu prevedeni, i da završne reči 7rilogije, Lukšino »Ho'mo spat« {reči zadnjeg 505para koji se zatvara u kuću kao u grobnicu) nije bilo slobodno ргеvesti sa: lefs Бо fo bed, uzimajući vulgarnu reč bed, a napuštajući simboličan izraz fo sleep.

Isidora Sebulić.

Нове књиге,

Издања Енглеске Оксфордске Универзитетске Штампарије и Књижаре на. енглеском и нашем језику, — приређена. за наше читаоце који уче енглески, или за британске читаоце који уче наш језик, — наводимо у данашњем нашем огласу. А проговорићемо о њима нарочито у једном од идућих бројева »Нове Европе«.

»Преглед Савремене Хрватско-Српске Књижевности — написао Др. Драгутин Прохаска — Загреб, 1921 — Изванредно издање

Матице Хрватске« — (375 страна, латиницом). Цена 60 круна. О овој ћемо књизи донети опширнији приказ.