Nova Evropa

родних противника да наша права, оспоре или да подцене вредност борбе нашег народа за слободу.

Кад је велико дело било свршено, и кад је нашом земљом затресао заносни поклич победа, са свих континената и преко свих мора одговорила је јека расејане деце ове наше заједничке груде, коју су у сјају гледала кроз суве — заборављајући на своје личне јаде, и радујући се срећи свога народа и добру будућих нараштаја. у »староме крају«.

А домовина, одмах затим, сва заузета видањем својих ратних и поратних рана, заборавила, је на исељенике. Ништа, скоро баш сасвим ништа није до данас наша држава предузела, кроз целе ове три године свога. независног живота, ако не да се одужи нашој емиграцији за толики рад у њену корист, за толике жртве за, опће добро, за толику љубав, а оно бар да и њих урачуна у нов народ који је постао, и који има једнако право на бригу оних који та воде.

Са мало, са, врло мало труда и трошка, могло се је удовољити потпуно тој великој, веома великој националној дужности и прекој нужди.

Американски »Bureau ol Census« у свом недавно објављеном попису пучанства, забележио је само 178.068 лица родом из Југославије, — настањених 1. јануара. 1920 у Сједињеним Државама Америке. Нема никакве сумње да, је та цифра погрешна. Према, попису из године 1910, било је у С. Д. А. 312.685 душа из земаља онда, још под Аустро-Утарском, које су данас обухваћене границом наше државе. Кроз десет година, Т. ј. од 30. јуна 1909 до 830. јуна 1919, уселио се је, из тих наших земаља, у Америку, 148.001 више него штомих се из Америке одселило. Прибројимо ли ову цифру горњој, из 1910, број наших људи у Сједињеним Државама износио би, у јуну 1919, укупно око 460.706, одбивши, дакако, мртве. Али и та цифра не одговара, истини; јер је велики број наших неосвештених људи унесени у рубрике »Аустрије« и »Угарске«. По мишљењу познавалаца наших прилика у Америци, у самим Сједињеним Државама има преко пола милијона Југословена. Додамо ли овоме броју исељенике у Јужној Америци (од 60.000 до 80.000), а онда оне у Аустралији, Новој Зеландији. Канади, Мексику, Централној Америци. Јужној Африци, и по осталим странама, света, можемо да овначимо као приближну округлу суму од 00.000 Југословена. исељених преко оквана. Према томе, има једна дванаестина нашег народа у емиграцији, док једна читаваосмина живиинизван граниде наше државе.

Ова чињеница, изражена цифрама, врло је важна за наш сразмерно мали народ и ва његову државу (у којој је једна четвртина пучанства туђе расе, а која може да пружи услове повољне за живот целој нашој емиградији).

Али има и још нешто.