Nova Evropa

iz ideala struje... Samo, iz kakvih i kojih ideala, to je drugo pitanje!

Da li iz onih prosvetnih, političkih i inteligencija obično ide u narod i u ta

nacijonalnih ideala, sa kojima kozvanu propagandu progresa?

ili iz ideala drufčog nekog tipa, večnijeg tipa, koji tek u primeni služi

Fi

nekoj prosvetnoj, političkoj ili narodnoj misli? Na primeru ću biti

jasniji, Ja, vidite, mislim da su seljaci | i jednog istog naroda sasvim zasebni

i inteličencija jedne iste zemlje organi svoje celine; i da je op-

| štenje i saradjivanje njihovo vrlo posredna, i vrlo delikatna i teška

| stvar, Varoš i njeni inteligenti, to Je | cija snage koja je šiknula iz sela i nje

daleka i poslednja transtorma-– govih seljaka, Gospodin je pro-

| јеКсђа зеђаКоуа; seljakova, da, ali daljna, u sasvim drugoj oblasti, · Direktna linija izmedju njih nije njihova komunikacija za život, Taj

put, za seljaka, koji je objekt što pr

ojicira, ne znači napredovanje;

a taj put, za projekciju iz daleke oblasti, znači nazadovanje. Taj put, najzad, znači jedan varljivi razmak izmedju »seljaka« i »gospodina«. Jer, dok inteligent, tamo negde, prodeva sunce kroz lepezu, seljak da preže u plug i zakopava u brazdu! Ko je veći gospodin, nije sasvim jasno, Ili je i odviše jasno da je gospodstvo i samostalnost na

obema stranama, a istovetnost ni na

jednoj. Rezultantom, novim lini-

jama, mora ići uzajamni uticaj i saradnja. Koren, zariven u zemlju kao kandža, ne poznaje treperavi listić na vrh drveta, ma da ба је on projicirao u oblake; ma da će se, rezultantom, i okolo naokolo, | __jesenji žuti listić opet dati glavnom zadatku života i trajanja... Posle ovoga bih se možda smeo vratiti na ideale i propagande, političke i kulturne, koje nosimo seljaku, i kroz koje tražimo saradnju seljaka za sebe. Šta će varoška tehnika sa svojim sunovratim i ludim hitanjem napolju u prirodi, ili unutri u staji? Šta će, kad hemijsko pretvaranje djubreta u zemlji, kad sazrevanje zrna, kad leženje jaja i nošenje tereta treba danas isto toliko vremena koliko i pre hiljadu

godina, Šta će mašinska dresura i si

stemska misao čoveku seljaku,

sa prirodom i navikama zemlje, sa robustnom monotonijom njenom, sporom odredjenošću i pravilnošću, sa širokom animalnošću njenom? Šta će na selu ideali mašte, junaštva ratova i stranaka, i mudrosti

vladajućih teorija? .,. Seljak je veči

ti Hip; njegov je život bez go-

dišnjih doba i istorije, Njegovi ideali, njegova kultura i politika, moraju biti takvi isti: bez škole, stranke, epohe, mode, luksuza i rekorda — večni i samonikli tipovi zakona i dužnosti iz seljačkih po-

slovica„..

Ćutanje, Dva predstavnika inteligencije gledaju, kroz veliki,

trodelni prozor raskošne biblijoteke,

u zimski pejsaž bašte. Onaj od

njih, koji nedovoljno poznaje seljaka, posmatra i misli: »Gle, sem čoveka, sva priroda mora bez odbrane da izdrži ciču zimu, Pored tvrdog, večnog kamena trepti golo, mrazom osuto drvce, i stresaju se vrane i čavke.,., A čovek? Zatvorio, naložio; brzo i mekano se

vozil,., Ali on je to sve sam izmisli

o i uradio, pa je i pravo da

uživa!,.. Nu, koja grdna razlika izmedju one slobode napolju, i slobode naše! Onde se sve snage stvorenja bacaju u ceo život. A ljudi, štiteći se, kupujući i izmišljajući prava i olakšice, ljudi se isključuju

98