Nova Evropa

другојачији појам о функцијама и о значају друштва, »зосјећу«, и TberOBa, »public opinion«, но што је то код нас у Европи.

»бостећу« је овде мното стваралачкији фактор у грађењу историје; свакодневно је посредно, преко својих клубова, лита, удружења, много заинтересованија за фукцијонисање државног апарата но што то код нас бива. Она има кудикамо јачу власт, шири делокруг, више моћи. Конституција Сједињених Држава, као и сва легислатива, много је недифинисанија него код европских држава, (те зато често привидно изгледа слободоумнијом); и стварно, при решавању каквих важних и виталних питања, чије је решење код нас већ прејудицирано, све зависи од схватања и расположења. извесне социјалне групе која је непосредно заинтересована, и која у датом моменту има у својим рукама егзекутивну моћ или може да, утиче на њу. На, тај начин се понекад може да добије бољи ревултал нето што би то могло да буде тамо где се испречи каква 88старела и мртва законска формула. Али може, што је много важније и опасније, и да се у преживљавању најосетљивијих тренутака пружи превише могућности да разна субјективна расположења, моментани хирови, класна и партијска себичност, добију пун мах и сву судбоносност у доношењу одлука. А то тако бива баш данас овде. То је и учинило да у двадесетом веку престаје да сија око имена Америке онај ореол земље слободе и једнакости. Штавише, Америка почиње да одлази несамо међу најконзервативније, но и међу најкорумпираније земље на, свету.

Тако, например, изборна машинерија у Сједињеним Државама није ни близу тога да буде идеална, чак се може рећи да се оваком приликом добијају бољи резултати и у мање демократским земљама. Главна је незгода у томе што партије нису организоване и дисциплиноване у довољној мери (што је донекле и немогуће збот пространости саме земље), што немају своје шефове, или своје уже управно тело, већ се приликом избора обично кандидују они који су у стању да направе што бољи компромис са свима крајевима, своје групе. А то су врло често личности које не припадају баш елити своје партије, људи без неке нарочито високе интелигенције и морала.

У књизи о америчкој демокрацији од професора Карла Бекера, са Корнел-Универзитета/), која би и иначе могла, заинтересованима добро да послужи као информативно дело о њену постанку

и развитку, дата је врло јасно илустрација, све непотодности тог система;: »Али ошште гласање свих мушкараца донело је своје незгоде и своје

"проблеме. Како је изборно тело постало веће, номинација кандидата за,

положаје одузета је из руку важнијих часника и стављена у руке скупова маса, што се после тога развило у „номинацијоне конвенције“ делегата

*) Carl Becker: »The United States. An Experiment in Demokracy«, —

Будући да је књига писана са више шовинистичко-америчког становишта, треба, је опрезно читати.

121