Nova Evropa

крације, то нас и наводи да, када данас гледамо дегенерацију америчке демокрације, ми у томе видимо донекле и одблесак дегенерације демокрације у целом свету. Када се данас у Америци масе одушевљавају и пљескају, као изразу своје демократске средине и одгоја, што им председник републике одлави на јавна игралишта за толф и плаћа двадесетишет центи за улазницу, као и сваки други обични грађанин; или што им генерал Першинг срче просту војничку чорбу на некој вечери у добротворне сврхе; или када, се, например, г. Рокефелер рукује са својим музикантима, и лично их послужује лимунадом на свој рођендан; када се само у томе гледа као на демокрацију, док се затварају очи и уши пред обнављањем свих средњевековних метода, што се увлаче у управљање државом и у јавни живот — онда то више није демокрација, но је то оно што сам иставио као наслов овоме писму: Пудер Старе Кокете Демокрације. И тако је та стара кокета почела да преживљује своје задње дане, дане када почиње да, од ње, од њена нашминканог лица, бежи све што је млађе и напредније. Стара кокета, ће можда скоро умрети; али са њом неће умрети и она, песма коју је она некад тако замамно · певала у својим младим данима; стара, света, добра, и вечна, јакобинска. песма: »Олобода, Братство, Једнакост«. Додаће се који нови тон старој песми, али ће се она певати увек са истим жаром, и са истом вером, и са истим импулсом који гони напред, на нова стваpama. (Са великим модерним америчким филозофом Сантајаном, могли бисмо и сви ми, — ми незнатни, млади и мали са Балкана = да се понадамо, да ће и у целом свету а несамо у Америци

»можда небо отклонити проклетство, и учинити нови свет бољим светом од старог! У класичној и романтичној традицији Европе, љубав, које је било врло мало, претпостављало се да бива подстицана лепотом, које је било врло много: несрећна морална хемија бити у стању да преокрене тај процес, те да се у будућности и у Америци лепота рађа из љубави«.“)

Јер Америка, је ипак дивна земља, у којој доиста има љубави. Њена болест од које данас болује, то је болест целог света. Али она има једно искуство у коме оскудева сав остали свет. У њој су се састале све нације, и показале су да међу њима не постоји она бевна као што се то претпоставља. Америка је умела да научи себе "човекољубљу, што остали свет још није умео.

И. М. Петровић.

") George Santayana: »Сћагасјег & Opinion in the United States«. NewYork — Charles Scribner's Sons 1920,

126