Nova Evropa

равнотеже на Јадрану, ако се не успоставе Црнатора и Албавија.«... »Олужбена дипломација продала. је Црнутору на високој интернацијоналној банци«.... »Положај је у Црнојгори очајан, трају жестоке и устрајне буне, те крвави сукоби са српским трупама, док српске власти тероризирају пучанство нечувеним по ступцима. Дела су села подвргнута насиљима, родитељи усташа, узети за таоце. Рањеници који падну у руке српских власти скончавају на најдивљији начин. Ове пучанство жели слободу и неодвисност Црнегоре.« —

И кад је задње Болитијево министарство распустило новцем и терором одржавани црногорски логор у Гаети, и оне који су то тражили упутило преко Бари својим кућама, орган ватиканске политике, у броју 151. 0. г., одобравајући упит у парламенту од стране посланика пучке странке, ради тобожњег изручења црноторских војника, пита. се: из каквог разлога, на основи којег закона, је могла талијанска влада да изврши једну такову повреду међународнога. права, једну таку нечувену повреду оног легалног тостопримства којим се диче сви дивилизовани народи, и којему су се били поверили остаци црногорске војске. Будући да се овде, —

каже, — не ради о тому да се забрани појединим скупинама Цр-

ногорада дуљи боравак у земљи, ради било којег узрока, па био праведан и тежак, већ о њихову присилном изручењу једној држави која је за њих данас очити непријатељ. И када се још дода, да се Црногорци чврсто противе да буду изручени Орбији, а ова упорно тражи да их има, доста су на жалост — каже јасни внаци која судбина чека ове несрећнике. Потпуно ће се разумети, да. уобичајене гаранције, дате за службено умирење савести изручитеља, нису довољне, нећемо рећи да оправдавају, чак ни да умање одговорност једне такове варварске одлуке, против које се буни, још више нето међународно право и гостопримство, осећај хуманитарности.« — Ватикански орган, у броју од 12. августа тек. год. преноси дуги чланак из језуитске ревије »Стишћа сабоНса«, који је ту недавна изишао под насловом: »Болни вапај потлачених малих народа«, и тиме се слаже са садржајем тога најтнуснијег чланка какав се досад није у Италији још о нама написао. Ту се говори о Црнојгори, Македонији и Албанији, којима да је било ускраћено самоопредељење, те их се напустило »на, смрт потлачене од бахате Србије«. Говори се, затим, о крволоштвима, Срба, о свим могућим окрутностима што их врше у оним пределима; о клању, пустошењима поља, паљењу села, убијању деце, жена, стараца; о жртвама које су радије ишле у смрт само да избегну срамоту. И све то сада Орби чине пред очима Антанте, и саме Италије, која. је, каже, преко грофа Офорце, издала Црнутору. Али католичка Црква и Папа не заборављају потлачене, те се његов глас диже у обрану права и правице....

Већ и из ово неколико доказа, које смо навели, јасно произлази, да. је Ватикан увек на страни наших противника, па било које народности или којег имена они били.

105