Nova Evropa

--__Но то је само почетак паразитске дијалектике, —- лажне, позајмшљене, пресађене, прокријумчарене. Рекосмо већ: постоји оно основно; мутно, магловито, анонимно, у: језгри племенско, = а они нато кажу: дакле ето, постоји ипак -то наше племенско! И онда. се иде. даље у галиматијашу овако: главна особина наше расе ту се одједном племе и раса, изједначују и замењују — јесте у томе, да је она индивидуалистичка, партикуларистичка (види, ако не верујеш, Чемберлена), да воли сепаратизам већ по некој исконској, урођеној способности, да ужива у јунаштву, личности, хероју. Ако нлеменеко-расно постоји, а главна му је особина индивидуализам, онда, је јасно да је наш племенски сепаратизам“ једна објективна. појава. Ако дакле неко јаши стално на племенскоме, ако само то хоће, то чува, то брани, он онда само врши службу у логици културе и историје. Нисмо ми то силом измислили, него је то стара научна, истина. Јер од шипка може само да роди шипак! То дакле није превара, занос, хистерија, да не кажемо још нешто грубље и горе. Овето лудило племенско је, дакле, реалан факат живота. Тај факат треба да је ту, све ако досад и није био ту, јер то онда знали само да је живот био везан или окован. Племенска улога је научно | утврђена улога — ради се о јуначкој раси! _ · Џа; све у истом правцу, даље: путем вечности нагомилавају племена, извесна културна блага. Te, блага имају додуше једну вредност, т. ј. само према мерилима опћим. Али су та блага ту и, бев обзира, на њихову количину, она су обучена, огрнута, намазана одоздо нечим посебним, нарочитим, својственим. То нешто јесте оно своје, племенско. И будући да је то научно доказано, произлази за нас логично право, да се и даље споља додолимо и шарамо нечим посебним, да то посебно чувамо, да му се дивимо, и да та одржавамо. Почаст дедовима и континујитет културе, према томе, су синоними. Али је од тога још важније, да се облик и садржај тешко одељују. Значи, да уживати општа блата можемо једино нашим обликом, нашом шаром; и да бев нове шаре нећемо моћи дати ни нова блага. Опште вредности свакако морају да буду, оне нам ионако не гину, дакле — садржај на страну. И наш је свети позив спољашни, јер је само тако наш!

И све даље: ако племенско постоји као снага, ако му је битна. особина индивидуализам, ако је у погледу културнога блага спољашна ознака и садржај исто, ако је — по томе учењу и по тој теорији — вођена једна пропаганда, и кров дуге генерације, подузиман у томе правцу један рад, у сврху да се негује, да, се то ојача и одржи, и у томе раду употребљавана снажна средства, (прква; школа, војска), и енергично се и упорно та акција везивала, на“ стављала, гурала, — зар није онда јасно, да је ово што постоји данас т. ј. тај племенски судар, да. је то нешто нормално, разумљиво, и обично. Позната је ствар, да се путем свесне пропаганде и образовања могу директно стварати т. вв. племенске и народне свести, такорећи из ничега. Па кад се то може уопће, онда како и зашто да тога не буде и код нас, где су иначе тако повољне претпоставке зато. Ми смо градили и стварали племена кроз столећа, па како

162