Nova Evropa

Дон Фране Булић је иначе препун иницијативе и смисла, за организовање научних предузећа, па је једно такво управо у најновије вријеме основано, од велике научно-културне важности, а то је »Шумпеши Засгита«, збор научењака Орба, Хрвата и Словеmama, католика и православаца, попова и лајика, који имају да у заједници прикажу историју југословенске цркве од најстаријих времена па до конца ХУШ стољећа. — Тако њега или за њега. зна, цијели научни свијет, било лично, било по његовим радовима, или = што понајчешће бива — усљед тога што је на захвалност обвезао читаве легије стручњака својим несебичним услугама. У томе је он јединствен, ненаткриљив. У безбројним научним и путописним књигама, које говоре или раде било о чему из Далмације, биће поуздано споменуто име Дон Франа Булића, обично уз похвалу за услуге које је он дотичном аутору учинио.

Булић не би био прави југословенски учењак, да није и он објетио слатку горчину политичког дјеловања, као заступник у покрајинском сабору и на царевинском вијећу. Данас је то, међу-

тим, за нас, за науку, а и за њега тек једна, епизода, које се и он, "и његови некадањи другови и противници у пријатељском и помирљивом расположењу сјећају.

Данас — на концу седамдесетпете — Дон Фране Булић спрема за »Шупеши Sacrum« историју Салоне, и сви с вјером и надом очекују, да ће дјело и довршити. Угледан члан наших и страних академија, археолошких и научних друштава, славећи риједак јубилеј, у највећој тишини (јер СОплићани праве параде за новинаре, али свога великог мужа остављају у закутку музеја, као знаменитост која је само ва, странце и туђинце). Но наука, домаћа и свјетска, није заборавила на њега ни овом приликом. ИницијатиBOM историјско-археолошкот друштва »Бихаћ« изаћи ће споменспис, у којему судјелују са својим радовима, уз југословенске, и свјетски научењаци (седамдесеторица Словена, Романа, Германа), у почаст човјека који је своје дане право употријебио.

Тако је Дон Фране испунио свој живот и дао народу из кога, је никао много и премного. Но онај нови, празни саркофаг, недалеко гробова, старих кршћана и хрватских велможа, са чудним написом, који понизно казује римским језиком да у њему борави сан »невриједан грјешник и свећеник Дон Фране Булић« нека и даље стрпљиво чека на, онога који га, је за се спремио, барем тако дуго — како су једном Булићу искрено пожелили француски археолози, налазећи се у Манастиринама — док се мраморног саркофата не ухвати антикна, патина. Њему је утолико лакше сада отпочинути и одморити се у старости, што је добио помагача и замјеника, млада и учена човјека, одушевљена и енергична археолога, у лицу дра. М. Абрамића, за каквим је толико чезнуо цијелог свог живота, и сад може на њему мирно оставити своја царства, и начети још многа, неистражена подручја, што чекају не на појединце већ на, читаве генерације вриједних раденика.

Др. Виктор. Новак. 181