Nova Evropa

и Хрватска и према Бечу и према Пешти; дочим је Србија тражила ослонца свуд помало. Економских веза, између делова нашег народа није било никако. Но октобар 19185 прекинуо је старе везе-а нове није одмах успоставио Из крајева који се дотле економски нису "познавали склопљен је један организам, који је за кратко време силом прилика имао постати једна, економска, целина. Непознавање међусобно било је инак одвећ велико. Велика већина привредника, није знала шта се; и где се шта, код наб: производи, те се -услед тога, настојало да се, уколико су то допуштале политичке прилике, што пре опет дође до старих традицијоналних веза: И тако су Ciro венија и Хрватска опет почеле да гравитирају према северу, Далмадија према Трсту и Италији; Србија — следујући и у привреди спољну политику — према западу; а никоније гравитирао прежа нашим унутарњим привредним центрима У таким околностима никнула је идеја љубљанскога сајма, Додуше, нешто касније него код других народа, али ипак — држећи се оне. боље икад нето никад. Између љубљанскога сајма и већине сајмова иноземства постоји, наравно, велика разлика. · Иновемни сајмови, барем они велики; одржавају се већином ради иноземства, ради нових веза, за експорт индустријалних артикала, док је љубљански сајам одржан искључиво: ради нас самих, да би се наиме домаћи кушши довели у везу са домаћом продукцијом: Тек касније моћи ће се и код нас мислити нато, да, се држе сајмови и с обвиром на иновемне купце. Дотле ћемо се морати задовољити с тим да се поједини наши већи продуценти афирмирају на великим интернапијоналним сајмовима, у коју би се сврху дала провести једна нарочита организација. Али то већ не слада овамо. Велики сајам у ЈЉубљани имао је да буде генерална смотра свега онога што се код нас продуцира. И он је имао да успостави чврсте везе између привредника разних наших крајева. И у том погледу сајам је успео. Он није био онако богат као што су сајмови у Лајпцигу и Прагу, али то није нико очекивао, тим мање што је то био сајам за претежно наше властите продукте; Иако је дакле све то било чедније од онога; што смо научни да видимо у иноземству, били смо задовољни па и поносни да је то наше; да тледамо. плод нашега, рада. | Pr O ; 50 OE iy Услед неспоразума у погледу самог значења сајма, он је по изложитељима, био претежно словеначки. Од 455 ивлагача, на Хрватску отпадају 32, на Војводину 8, на Босну 4, Ha. Србију 8, на Далмацију и Македонију по један; кад одбијемо још 20 излагача из иноземства, то на Словенију долази 386: излагача, (око 85%). То нам додуше мало смета, јер је у привреди сав териториј између Триглава и Кајмакчалана, те између Суботице и Јадрана, једна, недељива целина. „Али жалимо, паче веома жалимо, што на том сајму није учествовала целокупна, наша, привреда, тим више што су изостала, баш нека од наших највећих подузећа. Да су дошли сви, успех би сајма био далеко већи, а с њим и наше задовољство. Није задаћа овога чланка да даде преглед појединих индустрија, или чак појединих подузећа, заступљених на љубљанском

187