Nova Evropa

цена утврдила. Лајпциг је већ у многоме био сличан данашњим сајмовима; онамо“ се није, попут Нижњег- Новгорода. доносила, сва. роба, на. сајам, нето већином узорци као данас. Паче, у много случајева то: су били узорци робе која још није била ни нродукована, него се је очекивало како ће се узорци свидети те да се тек онда приступи фабрикацији. То је вредело. особито за. текстилну · гробу, дочим се сајам крзна - и коже од дивљачи развијао као и онај у Нижњем-Новгороду: Главна разлика између тадашњих и модерних данашњих сајмова састоји се дакле у томе, што је тада понуђена роба била углавном и фактично донесена на. сајам, дочим се данас доносе само узорци, уз обавезу да ће ее сама роба доставити директно. = Светски је-рат'и-у погледу сајмова сасвим изменио ситуацију. Везе које су раније постојале раскинуте.еу а да нове нису одмах. надовезане. · Код многих држава настале-су такове територијалне промене да ву многи. делови отргнути од свог ранијег средишта. У том моменту породила. се идеја да се, попут средњега века, уприличе велики сајмови; сајмови где ће се наћи привредни кругови да успоставе старе везе или, још боље, да склопе нове. И тако се отвара сајам за. сајмом. Неки су интернацијоналнога значаја, као | Лајпциг, Франкфурт, Лијон, Праг, и: Беч: други су нацијоналнога, паче и чисто локалнога, вначаја.: Данас имамо већ преко-50-градова. у којима се одржавају редовни сајмови: Неки су сајмови, у погледу робе; опћега значаја, други опет за специјалне групе артикала, као например ва текстилну индустрију или индустрију коже. · Данас се још не да предвидети, колико ће дуго ти сајмови ти свој гтајзоп а: бфге, дали ће се држати као стална установа, или ће постепено изгубити од свог значења и мало по мало опет угинути. Ипак је већ сад сигурно да ће, чим се промет боље уреди и престану разне запреке, и чим се цене донекле устале те се успоставе старе везе а учврсте нове, попустити и интерес за оваке сајмове. Индустрији неће бити потребно да тражи муштерије по сајмовима, а купци ће се држати својих непосредних веза и неће тражити нове. Развитку сајмова много је допринело и то, да се велики део привреде налази у кризи хиперпродукције, која ју сили да по сваку цену потражи нова тржишта; кад се среде једном привредне прилике, нестаће и хиперпродукције, па ни са те стране неће долазити потицаји за одржавање сајмова. · · Ове данашње сајмове не треба никако замењивати са сталним и великим изложбама. Ове редовито имају за диљ да покажу напредак једне индустрије или једнога народа, дочим сајмови иду једино ватим да омогуће продају равних артикала без обзира на њихов квалитет. Сајмови су, према томе, углавном само зато ту да омогуће што више продају. те се - према продаји цени и њихов JON

A сад да узмемо у обзир наше OM прилике, у погледу сајмова.

До пред рат, Оловенија је економски гравитирала према, Бечу и Прагу, Војводина према Пешти, Далмација. према. Трсту, Босна.

186