Nova Evropa

podvrgavaju svojoj elementarnoj, mističnoj, volji, sve ono što je materijalno u umetnosti, U tome baš i jeste sve ono što znači njenti pozitivnu vrednost, Onoga časa, kada se materijalni — tehnički —

elementi oimu ispod više umeiničke volje, koja je jedino plodna i jedino stvaralačka, prestaje umetnost spontana i zdrava, i nastaje:

labrikacija, tesanje, samovoljno igranje,

= »

U svome stalnom i neprestanom gibanju, muzička je umetnost,

idući kroz dugi niz vekova, savladala mnoge zaplete i pregazila mnođe prepreke, blagodareći baš tom isticanju dominantne umetničke vrednosti: subjektivnosti, I kadgod bi se pojavila akcija za objektivnim izrazom u muzičkoj umetnosti, za igrom sa sonornim arabeskama, pojavljivala se odmah i reakcija koja je snažno podvlačila subjektivni moment, pobedjujući stalno, I na tim talasima muzička se umetnost razvijala i dospela do nas, do naših dana.

Reč je dakle o modernoj muzici,

Svaka epoha u istoriji muzike imala je svoju »modernu« mu-– ziku, koja je po pravilu bivala anatemisana, proganjana, odbacivana. No, usprkos svim napadima, i ono što je nekada bilo osudjivano zato što je bilo novo, ostajalo je kao neka viša vrednost uvek onda kada je ta vrednost bila zasnovana. na poštenom izrazu subjektivne volje umetnika više, originalne, snage; ostajalo je, to novo, ne kao stepen preko koga je valjalo preći u drugo, bolje novo, nego kao jedna večna, neoboriva, nezamenjiva i nepromenjiva vrednost, kao uzor, Monteverđi, Napolitanci, Bah i Hendl, Gluk, novoklasičari: Hajdn, Mocart, i Betoven, Vagner, — to su vrhunci koje je svaki mogao da ugleda ali koje nije svaki mogao odmah i da prozre u svoj njihovoj lepoti i snazi, i oni su, uzdizani od jednih, u isti mah bili ruženi od drugih, i skidani sa svojih zračnih visina, kao izdanci nečega što je bez vrednosti, nasilničko, Oni su, medjutim, lanac koji je ostao čvrst, i postajao sve duži, i sve jači, dodavanjem iz veka u vek uvek novih i novih alki, kovanih od istog umetničkog metala vatrom rodjene umetničke duše, i

Ko danas kuje novu alku za taj lanac?

Da li oni koji kažu: umetnost, to smo mil — i mi ne priznajemo ništa što je bilo; jer smo ne izdanak već novo drvo koje niče na ilu, u kome nema sokova kojim su se hranila prošla pokolenja; jer mi smo snaga kojoj je vodič; revolucija,

TH kuju novu alku oni koji kažu: Mi ne idemo sami; svaki naš korak učinjen je po želji onih koji su bili pre nas, i dobro je ono što je bilo i što je i do nas ostalo; i mi ne smemo ništa drugo da preduzimamo, do da verno primenjujemo u našem rađu ono i onako kako je sve to bilo primenjivano od naših starih,

Moje je uverenje, da ovi ni jedni ni drugi ne kuju alku za lanac. Jer umetnost, vehka i prava, ne prekida se od iskoni, već se produžava u istom smeru, iz narašlaja u naraštaj, lako oni prvi predstavljaju akciju, oni nisu uvek tvorci, jer je u njihovu delu kapris jednostran, U njih je osnovno načelo: tehnička osobenost, oni njoj

267