Nova Evropa

да. је »Лисински« корско тијело које се може мирно ставити уз бок сталим свјетским првацима. На повратку из Беча, гостује »Лисински« у ЈБубљани, гдје му сва критика признаје да је најбоље Југословенско пјевачко и музикално удружење. Ове те турнеје и сви ови успјеси не обмањују и не умарају »Јисински«, — они га подстичу само на даљна усавршавања и напредовања. У томе и јесте управо његова сната и вриједност за будућност. Сада стоји пред концертима у Београду и по Војводини, а у преговорима је за. посјете у западну Европу. Данас »ЈЛисински« има репертоар од преко стотинуипедесет композиција, из словенске и свјетске литературе. Коровође друштва били су досад: Др. В. Бенковић (од 1910—1913), Фран Лотка, (Лока), (од 1913 до 1921), и сад је опет Др. Бенковић. В. Новак.

Поводом отварања нових казалишта,

(Još o jubilejima zagrebačkog Narodnog Kazališta lanske godine, zamolili smo bili i G. VI, Tresčeca, dugogodišnjeg zaslužnog intendanta, za članak o kazalištu; ali smo medjutim primili članak tadašnjeg intendanta 8. Andrića, koji smo doneli u 6, broju »Nove Evrope« od 1920, Povodom otvaranja novih stalnih kazališta u Splitu i Sarajevu donosimo sad članak 6. Tresčeca, zato što je zanimljiv i od značaja i hez obzira na vreme kad je pisan, i zato što se zagrebačko kazalište može, u mnogom pogledu, smatrati nesamo pretečom, nego i roditeljem novih naših kazališta.)

Октобар 1920 прошао је као јубиларни мјесец »Народног Казалишта Краљевине Срба, Хрвата и Оловенаца«. Ово му је сад званични титуо, нешто подугачак, као и онај наше срећне државе. Но бар се вове народним, те је тај титуо уједно и његов програм, печат његове прошлости, а јамачно и лозинка за будућност. Иако је, с ужег гледишта, хрватско, наше је казалиште од постанка југословенско. Хрвати га основаше, али му двери отворише Срби-Новосађани. Одонда је његов репертоар хрватско-српски, а понајбољи су му глумци и Орбохрвати и Словенци, и ниједно друго позориште на нашем југу није знало тако окупити све наше најбоље глумачке снаге као вагребачко. Од свог почетка оно се својом глумом и пијевом залијета, у све југословенске крајеве. Што даље, идеја културног

„јединства, све више расте, и шири се баш снагом живе ријечи са по-

зорнице. Милетић ствара, са својом дружином, ново казалиште у Сплиту, и тим показује правац својим насљедницима.

Од године 1910 иступа управа загребачког казалишта изван Хрватске званично, па пјева у Оплиту, Дубровнику, и Сарајеву. 1911, хрватска, драма на Цетињу учествује у слављу оснивања друге југословенске краљевине, а опера слави тријумф у Београду, и већ 1912 стоје на загребачком колодвору натоварени вагони за. велику оперну турнеју у Београд и Софију, кад из Беча Ерентал

наређује да се ковчеви скидају и распакују... Не треба заборавити

272

с ak daa a