Nova Evropa

Zato što je takva dispozicija duha trenutna i prolazna, šala se može primiti i zaboraviti, A zato što su osnovni elementi šale ozbiljni, nema šale koja ne pecka, štipa, bridi, ili ne ujeda. Zbog jednog 1 дгибоб, niko se baš ne otima da bude povod i predmet šali, i, pored sve dobronamernosti i bezazlenosti, obično pocrveni onaj Кова se šala tiče, Latinska poslovica savetuje da prijatelja ni šalom ne diramo,... Ipak, šalu svi priznaju, traže, i hoće, Ona je, pre svega, smej. Ona je, zatim, obračun i lek, Ona je, najzad, najsavr--

šenija diplomatija života da se sve kaže, iznese, i upotrebi.

Karikatura je nacrtana šala, A karikaturist je dosta čudan umetnik, On, sa svojom imađinacijom, ostaje mnogo u neposrednoj svojoj sredini, i u pulsiranju života od danas na sutra, A skoncentrisavati se na šampijonima i marijonetama i dnevnom redu svagdašnjeg života, za to treba doza jedne naročite, mirne svireposli i prema svojoj umetnosti, i prema objektima koje ta umetnost treba da karikira, Nu kako je običaj da se samo istaknutije ličnosti karikiraju, to su onda objekti te umetnosti ipak jedna vrsta srećnih žrtava. +

| Karikatura se od vajkada mešala u sva moguća pitanja i kon- , flikte, i terala svoju šalu sa najvišim faktorima života. U minijaturama starih rukopisa nailazimo na djavole i strašila s krunom ili mitrom ha glavi. Posle se javljaju magarci i lisice ogrnuti u rize kaludjera i plaštove sudija, Posle dolaze tipovi mode i žrtve glupih društvenih običaja, Postepeno, karikaturistima se učinilo dosadno i slabo rugati se na neki opšti i anonimni način, Tražilo se da se dš individualna karikatura, s ličnim pečatom, sa ргерохпауапјет па. prvi pogled oka, To je bio put da se dodje do moderne karikature, koja se, kasnije, diferencirala u političku i društvenu, a na oba mesta u karikaturu ideje i karikaturu lica,

· Та moderna karikatura, sa svojim individualno-karalkterističnim i individualno-duhovnim, a ipak komičnim elementom, mora biti,

· аКо 1 пе имек nemilosrdna, ali uvek više manje indiskretna. Ona nas,

bilo kao mustru tipa, bilo kao nosioca ideje, izvlači iz neprimećenosti, i prenosi u jednu vrstu defilea pred javnom i opštom pažnjom. No ako karikatura nije navlaš nemilostiva i zlurada, ona, u stvari, upozoruje na ono što se i tako vidi, Jer nema čoveka koji, u momentima, nije svoja karikatura, i to ne jedna. Nije redak slučaj da i obični ljudi nose u mašti neku dekomponovanu ili krutu sliku svojih poznanika, i da svesno prate ponavljanje toga izraza na njima. Većina od nas, naravno, nema sposobnosti da to zapažanje fiksira, ili da u tom teatru linija uživa, Ali karikaturist je čovek koji baš to ume i mora, Ža njega je draž da munjevitim pogledom uhvati еп | kada prirodni ili afektirani stav čoveka živi za čas ležerno, bez odgovornosti životu, i dopušta jednoj bizarnoj mašti da ga obradi, Da da obradi u tom smislu, što će izdvojiti i markirati neku svima Doгпаћи, а ipak nekonstatovanu oznaku bilo tipa, bilo izuzetka. To i jeste ono, što izaziva burno smejanje: naglo i potpuno shvatanje jedne komike, o kojoj, kad nam je jedared konstatovana, svi i davno

264