Nova Evropa

Зашто се не би ажија уплаћивала према, бурзовноме курсу дотичнога лана“ Потешкоћа лежи у томе, што курс злата дневно знатно варира, па би према томе и фактична, царина дневно варирала, а. један је од главних захтева привреде по могућности стабилитет у ценама будући да је само онда могуће провести исправне калкулације. Но: и томе би се дало донекле доскочити, ако би се царина одмерена у злату по извесној скали аутоматски регулисавала према курсу наше валуте; ако је, например, курс наполеондора данас 100 динара, ажија. би била, рецимо, 400% , док би за, сваки даљни пораст наполеондора за 20 динара, расла аутоматски и ажија. за даљних 100%, тако да би код курса од, например, 350 динара. за један наполеон царински »абб1о« износио 1600%. Тиме бп царина, одговарала скоро фактичноме стању наше валуте, а спречила би се-ипак дневна осдилација према, горе или према доле. o i _ Наше Министарство Финансија, односно привредни одбор нашег Министарског Савета, није досад имао снаге и одлучности да ово изведе. Држањем ажије, а тиме и фактичне царине, далеко испод реалнога стања, хтело се водити некакову социјалну политику шнроке концепције, н спречавати пораст цене код извесних иноземних артикала. Ну како наше државне финансије нису сређене, то је настали мањак у државним приходима услед ниске царине деловао на даљне погоршање наше финансијалне ситуације, па тиме и на пад наше валуте. Даље, ниска, царина фаворизирала је импорт са стране и оних артикала, које и ми сами продуцирамо, или бисмо их могли сами продуцирати, а то је опет деловало на пад наше валуте. Пад валуте, како је већ опће познато, делује индиректно на свеошћт пораст цена, па тако на крају крајева, социјална политика наше владе ипак није имала жељенога успеха, да спречи даљни пораст пена. Несамо да се тиме погоршала, наша финапсијална ситуација, нето је то погоршање деловало и на пораст цена. 16 · Према задњим подацима даринских прихода, паша увозна царина носи годишње око једну милијарду динара. Кад бн царински »аббо« одговарао фактичноме курсу наше валуте, царинеки би приходи морали донети у следећој години око четири милијарде динара. Наравно у претпоставци, да би увоз био исто тако јак као што је сада, и да кријумчарење не преузме одвише великог маха. Чињеница, је, међутим, да што је царина, већа тим је већа и тенденца. за кријумчарењем, па би тиме један део царинских прихода отпао. Али снажно повишење царине услед веће ажије деловало би и на знатно смањење увоза са стране, јер би тиме многи предмети дошли мрескупо. Оставивши дакле моментано пострани повољно деловање смањења увоза за нашу валутарну ситуацију, фискално би то значило знатно смањење царинских прихода. Ипак, мислим да би такова царина износила око двенпо милијарде динара, тојест за милијарду-и-по више него што је предвиђено у прорачуну, па би за тај износ и наш дефицит био мањи. Додуше, тако велики царински приходи били би могућни само док постоји данашња, лоша ситуација наше валуте; са поправком наше валуте аутоматски би падао ни »аббо«, а тиме би слабили и царински приходи. Али ту опет пе

372