Nova Evropa

isključuje staru versifikaciju. »Razlika nije u čistim detaljima forme, jer se veliki deo poezije prožmane novim duhom prilagodjava starim merama i rimskim shemama«, kao što kaže H. Monroe u svojoj već pomenutoj antologiji, Treba ući u taj novi duh, razumeti glas novih generacija, njihove nove impulse, pa moći biti moderan. Ima još nešto, šio se tiče odnosa Starih prema Mladim, To je jedna mala tajna života, Dr. Džonson je kazao, zašto stari nikada ne mare za mlade, »The lad does not care for the child's rattile«, Za njih poezija nije više onako bitna, opšta stvar, kao što je bila nekad, Oni veruju docnije samo u liriku svojih dvadesetih; a kada ostare, broje strofe i čitaju biografije, Profesori će se možda na ovo zgranuti, i potrgnuti još jednom starog i dobrog čiču Сефеа, АН риstimo njih, neka budu zadovoljni i neka se brane kako umeju. »15 not liže both a dream and an awakening?

(Valter de la Mare.)

I najzad dolazi onaj najglavniji uzrok, što tako striktno deli aktueme Mlade od Starih, a čije posledice nisu još ni blizu dostigle onu kulminaciju ka kojoj se penju, To je uticaj strašnih četiri godina svetskog pokolja; promena psihe celog čovečanstva, uticaj što je podrio temelj tolikim starim aksijomama, i dao polaznu tačku za put ka novim horizontima, Evropski rat je delovao na ceo ljudski život u svoj njegovoj celokupnosti, pa razume se i na književnost, 1914 je kao jednim udarcem bila prekinula, ili је зуеја па бтатојопзКи ак уnost, bez ičeg svežijeg, prirodnijeg, šireg, produkciju tolikih priznatih književnika,

Ami Lovel je već 1917 godine objavila, u svome delu »Tendencije u Modernoj Američkoj Poeziji«, dolazak te poratne nove struje. lako je Ami Lovel tada bila već žena u godinama, sa davno učvršćenom pesničkom reputacijom, pesnik onih starih preratnih, neuzbudjenih, spokojnih, sanjarskih, i polućudljivih stihova, ona se nimalo nije ustezala da objavi potrebu i neophodnost dolaska novog duha. Ona je zapazila već prve talase one neodredjene, haotične, i plamene epohe što je imala da naidje kao pobuna. 1 sasvim drukče nego što su uradili mnogi okamenjeni umovi jugoslovenskih esteta, oma je iskreno i sa simpatijom pozdravila dolazak Novog, priznala pravo egzistencije mladjem pokretu, novoj ideologiji, novim ljudima, nazovite to kako god hoćete, Kulturno shvativši, da se ne može okrenuti naduveno i usiljeno ignorišući od glava dolazećih generacija, i da se mora voditi računa o vremenu u kome smo, ona je napisala: »Nemoбибе је ma za koga koji danas piše da ne bude pogodjen ratom, On nas Je nadvladao kao talas plime, To je ekvinocijska bura što završava jednu perijodu, Zato se ja ne izvinjujem što otpočinjem knjigu pesničkih eseja sa obzirom na rat. U stvari, rat i predmet ove sveske nisu tako daleko kao što to može u prvi mah da izgleda,«

Novi je perijod još uvek u toku svog stvaranja, vrenja, huke, smelih reči, krupnih gestova, Mi ne možemo da damo definitivnu karakteristiku nove poezije, i još ne možemo sasvim jasno da vidimo nove bogove i nove staze što će da vode ka njima u preporodjenom

381