Nova Evropa

Новоме краљу.

Кад је заклопио, недавно, своје уморне очи, на, вечни сан, стари краљ Петар, ми смо исказали бојазан, да ће његовим нестанком политички положај наше државе, ионако недовољно стабилан, још јаче се уздрмати. Нисмо то истицали тада у жељи да говоримо као неки злогуки пророци, него хотећи и од своје стране да скренемо нажњу онима, који су се десили на управи земље на тежину њихове задаће; на потребу, да више него икад приону ув посао и уложе сву своју снагу и способност у оно што раде. И завршили смо — у току оних мисли, и у вези с њима — с једном великом надом: да би на-. следник краља, Џетра, нови југословенски краљ, пошао стопама свога, оца. — Сад, кад се враћамо на личност старога, краља, који је мртав, и кад њему и његову делу хоћемо да посветимо још неколико страница, ове наше књиге, у коју записујемо мишљења пи утиске O стварима, и догађајима онако како их ми видимо, држимо да, је природно, и можда потребно, да, са успомена из прошлости, раније и недавне, бацимо један поглед и унапред, у будућност, те да рекнемо коју реч и о живоме краљу, Ово нам се чини још природније и потребније баш у овоме часу, кад смо се одважили и почели да гласније изговарамо своја уверења, да више нагласка мећемо на оно што нама изгледа важно и одлучно у данашњим нашим приликама, или, како је то ушло сад у обичај да се каже, да се опредељујемо. Чула, се већ мишљења у нашој јавности која, су нас огласила републиканцима, или бар елементима који нагињу републиканскоме државном устројству. Мако то (бити сматран републиканцем, или бити републиканац из уверења) не држимо нипошто нечим што квари добар глас — далеко од тога! —, ипак мислимо да је право и поштено рећи отворено, како управо ствар стоји с нама. (или, како ми стојимо према, ствари) и у том погледу. И можда, је ово баш згодан тренутак да о томе говоримо. па

Да бисмо могли изнети искреније и непосредније што нам је на, срцу, и имати док пишемо предмет што ближе пред очима, нека, нам је допуштено да упутимо реч право ономе кога се, у првоме реду, тиче: новоме краљу. И да му кажемо:

Југословенски краљу! Саслушајте и нас, који никад никоме нисмо ласкали, нити се удварали, и мимо којих нема ни у Вашој краљевини, ни на свету, никога ко би Вам могао и смео тако слободно, и смело и одлучно, пи поштено, и родољубиво, рећи шта, мисли и шта осећа, о стварима које и Вас и нас подједнако живо занимају, у којима, је управо усредоточен Ваш и наш интерес. Ми од Вас не тражимо, и не очекујемо, власти ни части, ни ишта, што би нас могло нагонити да оборимо очи док говоримо; ми на. Вас гледамо, и у Вас гледамо, право, са, чистог и неприкосновеног гледишта ошштег добра, и благостања, са, којег и Ви, сматрамо, једино можете посматрати садашњост, и гледати у лепшу будућност.

387