Nova Evropa

днога бољег човечанства, у којему ће правда да. буде саздана на. слободи. ... И са тога великога становишта људске Етике, нама изгледа сићушна, бедна, јадна, целокупна наша унутрашња и спољашна, политика. |

Какви се само људи, сем ретких изузетака, код нас одају нацијоналној пропаганди! И Оствалд и Двијић једнодушно утврђују, да је Југословенима шкодило њихово искључиво бављење народном обраном на штету науке. Треба нарочито нагласити, да извесно схватање родољубља, у којему нема трунке хумора, поплављује домовину квинталима рђаве и досадне прозе, без користи за умни напредак. Одвојимо неспособне јавне раднике од способних, па. да видимо колико ће их остати! Адвокати без клијентеле, превртљиви говинари, полу-књижевници, несталожени професори, људи потребни новца и рекламе, највише буче »у интересу права и сло бода«! Код њих се свију најчешће опажа недостатак воље за, овбиљним научним радом, и оскудица више културе. Оваки агитатори обично истичу злонамерно највеће глупости и испаде противника, да би распалили страсти код својих присташа. Они готово увек силно надувају своје личности и, без ограде, мисле да, могу да- себе и своје прашинасте мисли поистовете са домовином и срцем народа. Међу њима има највећи број пустолова и несвршених ђака. (Све су то више или мање медијокритети који хоће да испуне свет својом празнином и надмоћношћу. Сем неколико старијих људи које је изнело на површину поверење народа, и неколико младића који су се ту нашли из пуког неког идеализма, све су остало трговци и шићарпије. А у њихову каосу од формула и фраза, у њихову јалову новинарству, које ево поплављјује и књижевност, сувишно би п било тражити неку позитивну политичку доктрину.

Дипломатија, је једна ствар у себи доста чудна, и врло заплетена. Велики је дипломата, немогуће бити, јер је величина противна појму дипломатије и неспојива, с том врстом послова. Нико не може све предвидети у појединости, већина може тек да добро предвиђа. или нагађа, с вероватношћу. Дипломате често стварају и такве ситуације у којима се ни сами ништа, не разазнају, и из којих се обично једва исплету свакојаким експедијентима; али гомили је лако приказати сваку грешку као ремек-дело такта и државничке мудрости. Лукавост слабима једва помаже, а јакима, је довољна њихова снага. Али дипломате располажу рекламом, и много се служе њоме. Званична историја много иде на руку могућницима, те тако и школа шири једну криву оцену вредности. Но међутим, данас, освојења, се тешко врше, јер се по свим кутовима, земље, а, Европе пре свега, раширила људска. и друштвена свест. Тако и они који су освојени побеђују унутар нових граница. Освојена Орбија би посрбијанчила Аустрију, освојена Хрватска може похрватити Орбију. Зато су извесни спољни проблеми »вечити« само дотле док има спољне политике. Дипломатија, се стога радо служи »емпиричким« средствима, онима, где је »и вук сит и коза читава«! Она обично заварава народе, али помаже појединцима, да стеку имања и начине каријеру. Дипломатија, је врста трговине, често трговине која има највећу