Nova Evropa

рекламу и уз коју је сав ауторитет, и власт и сила. Она може да буде имповантном у великим и јаким државама, када постаје њеним интелитентним представништвом. Дипломатија, није увек врло паметна, али су дипломате готово увек врло уважени. Они су обично људи добро обавештени, и. »располажу са средствима«. Они су дакле једно модерно племство, једна од опасних и штетних класа друштвених паразита. Међу њима. има срећника. којих срећа смета радном народу, јер је противна срећи гомила, јер народ може да има само једну дипломатију: поштивање морала. рада. и слободе. Најгоре изгледа када се дипломатија својим средствима служи да куповање карактера и савести, када се ваља, по блату заблуде и корупције. Али је стварно најгоре када она и шире кругове увлачи у свој брлог...

Разлика између политичара, државника, и дипломате је чисто емпиричка, и произвољна. Јер по чему се они, стварно, деле, и зашто не бисмо могли надодати у исти списак и остале јавне раднике, социјологе, револуцијонаре“ Зар један социјолог или писац, као например Анатол Франс или Ромен Ролан, ранији проповедници, као Савонарола или Лутер, не утичу на душу народа више него какав адвокат или обични народни посланик“ Зар један револуцијонар не утиче на душу и расположење гомила: Зар један велики новинар не васпитава, гомилу и не помаже јој да мислиг

Завист и мржња су рак-рана, а само љубав спасава и откулљује. Идеал би био, да се спољна политика, (пе само тајна дипломатија) уопће укине. “Јер у ствари, спољне политике не би могло да буде више у интернацијоналном човечанству. Тада би нестало и ратова, оружаних мирова, наоружања, разоружања, трошкова за војску, мобилизација, упада. на, границама. Цело би друштво имало да буде реорганизовано једино на основу производње. Пацифисте целога света не стиде се да међу својим учитељима спомену Л.Н. Толстоја. Данас, свугде и подједнако свако искоришћује свакога: ту не помаже ни Христова проповед о љубави, ни Кантови рецепти да ближњега, сматрамо као сврху а не као средство. Ја у нашем народном друштву, често још и више него код туђинских елемената. епажам свакодневно истинитост оне речи Ларошфукоа: да нам несрећа наших најбољих пријатеља, узрокује приметну радост. О друте стране, сви ови људи који се врзу по политици и дипломатији, и око дипломатије, често ни сами не знају шта хоће. Светски је рат открио јасно и довољно обелоданио мутне улоге политичких и дипломатоких кругова у целој Европи. Сва она отштампавања докумената, расправе и контроверзе, које иду 1п пп вит а често и адађзигаит, откривају у једну руку сложеност ситуације, а с друге стране тешкоћу или немогућност да се напише објективна политичка историја. Свакако, ниједан историчар неће моћи да говори о годинама рата, а. да не додирне слом дипломатске политике и смисао промена расположења и осећања гомила. Никада није било теже размрсити узроке од последица, разумети смисао и тежње, нткада прегаоци нису морали да мисле са толико песимизма: 516 vos попуоћ:8..,; а, с друге стране, никада стварна историја

2

432