Nova Evropa

Књиге и листови, St. K. Neumann: „At' žije život!“

(Слободпа разматрања о новој уметности. Уводну реч написао Др, Уасја Међезку, Са четрнаест пртежа Јосифа Чапке. Издао Бг. Вогоу.) _

Ова. збирка, есеја, која је изашла као осми свезак симпатичних едиција » Червна«, има нарочиту вредност за онога који хоће да. уповна, једну знамениту фазу модерне чешке уметности, који хоће да. уђе у ону ратоборну атмосферу чешке литературе када су млади изашли са својим захтевима, да се новому животу даде нов израз. Експресијонизам, кубизам, футуризам, и сви остали нови покрети Ha изам и без изма, као млада војска, повратише се у утврђени табор мирног грађанског живота, старих традиција, зарђале естетике; учмале уметности. Па иако ти млади ратници не пободоше својих застава баш на све тврђаве града у који продреше, они као олуја прочистише зрак и пробудише из слатког леног сна сите буржује; који мамурни сада трљају очи и псују. |

Први који је одлучно стао на оу Младих, био је Најман, и ова његова, књига могла би се назвати, поред свога лепога наслова, још и »Апологијом Модерне«. »ивео живот! « је, међутим, несамо у оптимистички усклик који навештава ново струјање, него је " уистини достојан да се стави на чело књизи која говори о будућ_ности уметности подигнутој на могућностима садашњице.

Прво питање што се намеће, јесте: а шта је управо та Модерна“ Јели то нова школа према калупу старих шаблона, или утапкани пут по коме трче уметници-спортемени до одређенога циља“ Сама множина тих покрета, и нових имена којима. се крштава, нова уметност, вначи да, је она, нешто друго. Хвитмен, Скандинавци, Лемоније, Малерлинк, Верхарен, Прибижевски, и Достојевски, то ву велики претече нове уметности, и родитељи Модерне, несамо ради тога што су ближе пристпили људској души, него пре свега и зато што у њиховим делима видимо јединство света и живота, синтезу унутрашњег и вањског деловања. која је постигнута путем интуиције. Чех Најман (Stanislav Мештапп) зна и разуме из дела тих ве ликих уметника да апстрахира и нагласи оно што је карактеристично за модерну, зна да оно што закључу је према њима ни из њих споји са својим погледима, и да из тога направи једну малу, своју теорију Модерне.

Пре свега, еманциповати се од естетичарства, видети ствари и све око себе у вези с реалним животом (— Бергсонова. филовофија. је Најману врло блиска —), то је главно и најсмелије у новој уметности у којој одлучује како а не што. То вреди за све врсте уметности, које се морају, како он вели, »поцивилити«, Т. ј. мора им живот постати првим ауторитетом —: »Патос, изразитост, прова јична. лепота, јесу темељи нове поезије«. у свакој борби, по неминовној логици збивања, MOD JV да. се сукобе екстреми; само борба екстрема,

444