Nova Evropa

тових смерова, Место тога, он се баца, блатом на. друге, и денунцира. свакога који би ма и најмање одступио од реакцијонарних појмова њему блиске групе.

Читајући дрске импровизације догађаја у овој књизи, човек се пита у чуду: да ли се итде у свету може замислити да један академичар на овакав бестидан начин вређа свете осећаје других, И да назива, аустријским агентима И дефетистима људе који нису могли да се сложе са једном реакцијонарном трупом у питању унутарње организације наше нове државе! И дали природно размимоилажење у начину третирања унутарњег уређења државе даје права. на закључке, тако смеле, 0 издајству највећег дела емиграната који (ово се мора констатовати као чисто нацијонална тековина) у основним питањима, јединства, и слободног, независног, и нераздвојног живота свих Србохрвата, и Словенаца не прављаху никаквих разлика! Оно што нас је разликовало, и што U данас још чини подвојеност у нашим редовима, није питање да ли ће Срби, Хрвати, пц Словенци живети ваједничким и слободним животом, већ како ће се ч на којој основи стровести унутарња организација државе и друштва. Данас су масе народа, толико свесне да, увиђају врло добро тактику свих одвратних реакцијонара, те неће допустити, да се под маском одбране виших државних интереса реализују реакцијонарне тежње а наше друштво задржи у царству незнања и мрака.

Књита Г, Томића показује најбоље, да је у нас реакција на послу, да је врло агилна, и да, учвршћена у својој владавини. жели да, тражи кривце неуспелих али зато ипак идеалних покушаја: да се и наше друштво постави на темеље истинске слободе и правде. И уколико та реакција, која као каква куга притискује дух нашега народа и угушује полет свих његових снага, буде јача, утолико ће и реакцијонарни типови кова Г. Томића бити све осијонији и безобзирнији. Место да ћуте и, што народ каже, покрију се ушима. од своје сопствене бруке, они прелазе "у нападај на свима линијама. Данас су угрожена основна права читавих друштвених редова, бачене су под ноге многе и многе светиње, па, није онда чудо да и појединци буду предмет напада од стране једног реакцијонара. Такав је дух времена који преживљује у овим тешким данима. наша, земља. Са изменом тога курса измениће се и начин у третирању јавних радника, а Г. Томић, након кратке и сумњиве славе, биће заборављен заједно са, својим »делом«.

___Улазити у детаље ове књиге, и узимати у одбрану поједине јавне раднике, значило би наносити овима највећу увреду и злоупотребљавати стрпљење читалаца. Јер шта би се имало да демантује у једном памфлету, где свака реч кипти од мржње против својих политичких противника, где свака страница садржи низ импровизованих дијалога и догађаја, и бестидних клевета. Шта, би, например, прикавивач могао да демантује, када Г. Томић прича како је један моменат налагао потребу да се неки његов чланак »у интересу надције« штампа, и како му тај чланак није хтео да протури Г. Божа, Марковић или Г. Милан Грол, из чега он изводи

447