Nova Evropa

сфера. примене њена. рада. била, доста, значајна и пре револуције, револуција, ју је ослободила правно у пуној мери. По законима, Привремене Владе изједначене су жене с људима у области државне службе и у области локалног самоуправљања. Равуме се да је сав тај радикални програм женске еманципације огромној маси руских жена, жени из народа и сељанки, давао врло мало; неписменост и економска зависност њена, чинили су илузорним свако стварно значење свих »права жена и грађанки«. Наравно, за културне, варошке слојеве жена важило је баш противно. У 1917 години видимо читав низ жена, код градских и земских автономија, видимо их као професоре виших школа, и чак као одговорне администраторе. Позната радница на пољу народног образовања, која, је још пре револуције створила одлично организован дом за, петроградске раднике, грофица, О. В. Џањина, била. је од Привремене Владе позвата, на, место, прво помоћника и заменика, министра за, социјалну заштиту, а затим министра. просвете. У моменту бољшевичког преврата њу су ухапсили и предали суду револуцијоног трибунала; али ни тај се трибунал није усудио свршити с том храбром женом онако као што је посвршавао са бившим министрима. Привремене Владе Шингарјевим и Какошкиним, и осудио ју је једино на. »друштвени укор«. За време суђења грофицу су Пањину одлучно штитили они исти петроградски радници за чије је културно добро она тако много учинила, била пре револуције.

Одвише је мало трајао перијод времена у коме су важили закони издани од Привремене Владе, па, је зато тешко судити о њиховим резултатима у области женског питања, и уопште узевши, и у појединостима, посматрајући. Али се зато слободно може забележити, да. је проширени рад жена у сфери народног просвећиваљња. и социјалног осигуравања давао апсолутно позитивних резултата.

Руска револуција, коју су неки наивни романтичари називати »великом бескрвном револуцијом« — зато што је с почетка заваравала неком спољашном лакоћом и безболним првим освајањима, —, наскоро је показала и друго своје лице, са кога, се читала, војна. побуна, и, иако припремана, целом историјом прошлости, у основи својој ипак слепа друштвена освета. Поклици узбуркане класне борбе — који се изражавали, часом у отвореном дражењу: пљачкај упљачкано«, часом у прелепој фрази: »мир колибама, рат дворовима« —, ти су поклици налазили одговарајућу средину и међу

оним многим војницима који нису издржали тешкоће рата, те који _су у масама, напуштали фронтове, и међу сељацима који су једва. чекали да заиста остваре старо своје маштање о поседу земље, H међу револуцијонарно расположеним радништвом. Друштвена, стихија се дакле отела из тамних својих дубина, и захватила је цело пространство Русије. Црвени терор наступао је у нечу досада, размерама, »чрезвичајке« су функцијонисале с лако методи. ношћу главног завртња на механивму совјетско сура згодним речима угледног руског професора А. В. Карта; шевици осу експлодтисали сву · истину револуцијо

зар: П бас „006“

Му