Nova Evropa

општу слику, која ће се нама додуше чинити мозајичном, но из које ће будући историк и социјолог умети поцрпсти материјал за тачније и објективније закључке.

__У овом чланку желели бисмо, и то у општим потезима, окарактерисати улогу жене у последњој руској револуцији. Пред очима. нам је, притом, како први одсек револуције чији се почетак рачуна од свргнућа старог политичког режима. крајем фебруара. 1917 — тако и други, који, премда спреман још у току првога, формално почиње октобра. 1917, после збацивања, Привремене Владе и проглашења, совјетског устројства.

Учешће руске жене у политичком покрету, узето као таково, не значи ништа, ново. Додуше, жене декабриста — чији су ликови сачувани потомству у мемоарима савременика и у лепој песми Њекрасова. »Руске жене« — те жене, премда су остале херојски верне својим мужевима, ипак нису непосредно учествовале у њиховим политичким плановима. Али се зато руска жена седамдесетих н осамдесетих година. 19. века, види на. самом гребену оних таласа са. којима је почео покрет ослобођења. Ооцијално-револуцијони покрет тога. времена, како по карактеру тако и по форми, није био толико покрет организованих маса, колико врста индивидуалног протеста против режима деспотизма и насиља. Многи се сећају имена Софије Перовске и Вјере Засулич. Наравно да, је слика Шарлоте Кордеј доста распаљивала егзалтиране маште тих првих руских рево“ луцијонарака. Када је порота ослободила, Вјеру Засулич, чији је метак мање био управљен лично против генерала. Трепова, а више против општег реда — по коме је могућно било вршити насиља над незаштићеним политичким апсеницима — тај вердикт ослобођења. прометнуо се у импозантну друштвену. манифестацију, која. је оставила, дубокога трага у свести трађана. Том је приликом добило сасалисфакцију несамо оно осећање изражено у речима: »Мап Капп шл5 niedrig behandeln, aber nicht erniedriden«, него je дошла до сатисфакције и свест о томе да се одиста, буди стихија слободе, да се одиста, почињу дрмати основи феудално-спахијског живота, који је, у своје време, смео да руску жену подвргава, срамној телесној казни. Учешће руске жене у покрету за, ослобођењем изражавало се. међутим, несамо у форми херојског личног протеста, него и у по зитивнијем, заправо ослобођавајућем раду. (Сетимо се успешне борбе руске жене за, право вишег образовања. та је борба. донела, заиста, сјајних резултата, и дала Русији несамо истакнуте научнике, као Соњу Коваљевску, госпођу Јефименко, и друге, него и масу врло значајних скромнијих раденица, које се разилазиле по земљи у својству учитељица, лекарки, и асистената и лабораната по разним научним заводима. . : i

"Фебруарска. револуција. 1917, yCBOjHBHIH CBe BaXTCBC политичког либерализма, па, чак и радикализма, препустила, је руској жени такорећи безгранично поље рада и примењивања снаге. Док се руска жена, у области грађанског законодавства, већ и раније, налазила. у "бољем положају него многе од њених европских сестара, док. је