Nova Evropa
“
се- састоји претежно од малопоседника. NU, UN Пе Our зграду без оваких грешака. 7 x
Кад нам је у првом часу пошло за“ руком, да у народу пробу-
ДИМО опће политичко, затим и војничко одушевљење, мислили смо
да ћемо на тај начин моћи решити и велике економске. задаће. Ми смо рачунали — или боље ми смо намеравали — да, у земљи малоповедника. директним уредбама пролетерске државе проведемо државну продукцију и комунистичку раздеобу продуката. Живот је показао да смо на кривом путу. Цео низ прелазних стадија — државни капиталивам и социјализам — потребни су, да се након рада, од много година увмогне спремити пут до -комунизма. Треба народне масе полако одушевити и оспособити за комунизам. И ми, који смо у ове три, четири године многошта, из наглих обрта који су били потребни, научили, почели смо сада марљиво, позорно, и стрпљиво (иако још увек не доста марљиво, доста поворно и доста стрпљиво) изучавати ново скретање у правцу »нове економске политике«. Пролетерска, држава мора постати опрезним, брижним, способним »власником« и будућим »велетрговцем«, иначе неће моћи да земљу малопоседника, економски подигне. Другог прелаза у комунизам, у садашњим приликама, крај капиталистичког вапада, нема. Велетртовап — изгледа. економски тип који је од комунизма, удаљен ко небо од земље; али баш то је једна од противуречности које у животу воде од господарског рада малопоседника путем државног капитализма до содијализма. Ми морамо по сваку цену дићи продукцију земље. Велетрговина везује економски милијоне малопоседника, доводи до 5аједничких интереса, везује их, и води их до следеће степенице — до равних форама спајања и удруживања у самој продукцији.
Ми смо већ започели са потребним прерађивањем наше економске политике. На том пољу учинили смо већ неке, нако малене, успехе. Сад управо свршавамо на пољу те нове »знаности« такозвани приправни течај. Чврсто и устрајно студирајући, и сваки наш корак контролишући практичним искуствима, небојећи се да једном започето једнако поново прерађујемо, и пажљивим равмишљањем поправљајући налпе грешке, ми ћемо прећи у виши разред. Тако ћемо проћи читав куре, нако је он, услед економских прилика и политике у освету, много дужи но што ми сами желимо. Али хоћемо по сваку цену, ма колике биле патње ове прелазне перијоде, беда, глад, распадање, да сачувамо нашу храброст, и да доведемо започето дело до победоносног сршетка.
П
Најлешше ћемо прославити облетницу велике револуције ако концентришемо овоју пажњу на њезине још нерешене задатке. Овако прослављање револуција нарочито је у том случају умесно кад има основних задатака које још револуција није решила, и кад морамо, са стајалишта онога што је досада урађено, посегнути ва, нечим новим, ако хоћемо да те задатке решимо. То-ново, у овом часу, лежи за нашу револуцију у околности, да она треба у темељним пи-
78