Nova Evropa

тањима наше.економске' обнове да примени. »реформистичке«, лагане и опрезне акцијоне методе. Ми хоћемо да нашу -великоу индустрију опет подигнемо, да уредимо измену робе са сељаком-малоноседником чдући на руку његову удруживању. Да бисмо обновили наше велике индустрије, узимали смо досад нрисилним начином од сељака на кредит извесну количину живежних намирница, и сировина. Тај нлан-и ту методу проводили мо кроз три године, све до- пролећа. · тодине 1921. Тако смо на револуцијонаран начин приступили вал даћи уништавајући све старо, дато надоместимо новим социјалним. и“ економским темељима. ·Од пролећа 1921, "_употребљавамо сад; уместо ове методе, једну сасвим другу методу, која је »реформистичке« природе: ми више нећемо да старе социјалне и господарске основе, трговину, малогосподарство, мало нподузетништво, уништа-

вамо, него да. трговину и капитализам опет оживимо, тако да их опрезно и лагано узмемо у своје руке, или бар да добијемо могућност да ис постепено, у опсегу у којем ће оживетц, подвргава мо државноме регулисању. То је“ O сасвим пова метода којом 210. %0ћемо да решимо нолиј задаћу. ' НЕ.

Може неко запитати: ако: сте ви испитали револупијонарне. методе па се уверили о њихову неуспеху, и сада прелавите »реформистичком« начину рада, зар није то доказ да уопће није ни требало почињати с револуцијом, него с реформама, па, се на њих и ограничитиг Овакав закључак чине мењшевици и њихови самишљеници. Тај је закључак, међутим, или софизам оних који су већ прошли кроз политичко чистилиште, или детињарија од стране оних који још нису били таквом искушењу извргнути. Прави сву револуцијонари сломили себи врат баш онда, кад су писали реч Револуција са, великим писменом, и из револудије хтели учинити силом. нешто ванприродно и божанско, те услед тога онда изгубили главу и способност да, трезно и хладнокрвно равмиша. ју и одмеравају; у којем часу, у којим приликама, на којем пољу рада треба. револуцијонарно порадити, а у којем часу, у којим приликама, и на ком пољу треба, деловати реформистички. Прави револуцијонари пропашће (не-у смислу пораза према лалољу, већ у смислу унутарњег слома своје рођене ствари) само ако изгубе хладнокрвност, и ако мисле да, »велика, победоносна, светска револуција« безусловно треба и може све. задаће у свим приликама и на свима подручјима, да решава само револуцијонарним путем. Ко тако мисли тај је изгубљен, јер је у једном од основних питања замислио једну глупост, а у једној огорченој борби (револуција, то је најогорченија борба) пораз је казпа за глупост. Одакле следи, да »велика и победоносна револуција« има и треба да, примењује само револуцијонарне методе“ Такав се закључак не да ничим обравложити, и он је сигурно нетачан. Њетова, је нетачност очевидна, и на; основу сасвим- теоретских теза, ако не остављамо марксизам као подлогу. Његова је нетачност доказана, и сада, искуством наше револуције. Теоретски товорећи: ва време револуције, баш као и иначе у свако друго време, чине људи глупости, — тако је казао Енгелс, и казао је истину. Треба једино на„стојати да се што мање глупости учини, односно да оне које Cy већ.