Nova Evropa

годинама. 1917—1921, али-на много широј акцијоној бази, па ћемо злату, и новцу уопће, дати сасвим нову, кориснију и хуманију употребу. Али док и да дотле дођемо, треба злато чувати, и што је могуће скупље продавати, па вато и што је могуће јефтиније робу куповати. Са. курјацима се мора урлати. А што се тиче теорије, да све курјаке треба поубијати, то ћемо се сетити мудре руске пословице: Не хвали се кад полазиш у бој, него кад се из боја враћаш.,..

Трговина, је једина могућа економска, веза између многих милијона, малих поседника и велике индустрије — кад нема поред тих поседника огромне машинске индустрије, са читавом мрежом електричних справа, и спроводника, никакве индустрије, која би својом техничком снагом, као и својим организацијама, снабдевале мале поседнике бољим продуктима, у већој мери, брже и јефтиније негола досад. У свету су ове мере већ окушане и остварене, и нема нити једне земље, чак ни међу најназаднијим капиталистичким земљама, која. није већ покушала, да: одједаред и неносредно створи нову везу између индустрије и економије, и да јој утре путеве. Ниједна, земља. није ове задаће могла једним махом да реши, него их решава целим низом полатаних и опрезних акција и предузећа.

Сам однос рефорама према револуцији одређен је тачно и право једино марксизмом: само што је Маркс могао да види свега једну страну овог односа, и то с извесне тачке ситуације, која. је претходила, првој, не трајној, победи пролетаријата, а и то само у једној земљи. Иза, победе пролетаријата, ма само и у једној земљи, јавља, се нешто нова у односу рефорама. према. револуцији. Принципијелно остаје ствар иста, али у форми настаје једна, промена, које ни Маркс није могао предвидети, а коју, ипак, можемо уочити једино на основу марксистичке филозофије и политике. Зашто смо ми могли да проведемо како треба брестовски узмањг Зато, 'што смо тако далеко отишли, да смо чмали места за узмак. У течају мало недеља, од 25. октобра. 1917 до брестовског мира, изградили смо ми невероватном брзином совјетску државу, иступили смо револуцијонарно из империјалистичког рата, довршили смо буржжоаску-демократску револуцију, тако да нам је и велико попуштање и назадовање услед брестовског мира оставило још доста, позиција које смо могли употребити као паузу да одахнемо и да се прикупимо те да, победоносно наступимо противу Колчака, Дјењикина, Јуденића, Пилсудског, и Врангела. :

Све до победе пролетаријата реформе су један споредан вадатак револуцијонарне класне борбе; после победе оне су (иако остају, кад применимо интернацијонално мерило, споредним задатком), за ону земљу где је победа. извојевана, једна нужна и правилна, пауза, У свим случајевима где снаге, након једног врховног напора, за револуцијонарни рад.у једном или другом правцу, више не достају. Ми смо стога предузели један узмак према државном капитализму; али смо узмакли само колико је потребно. У овоме часу, ми узмичемо према трговини, коју има да регулише држава. Наш је узмак с планом. Јављају се већ знаци који најављују крај повлачења, У недалекој будућности видимо већ и могућност да га. обуставимб.