Nova Evropa

_учињене понравимо. Хладнокрвно треба расмотрити задаће које нас чекају, па онда одлучити: које од њих треба решити револуцијонарним путем, а које не. аб 8

Посао буржеаско-демократски у. револуцији свршили смо до _ краја, и ми можемо да се пуним правом тиме поносимо. Пролетерски, или социјалистички, досад свршени посао састоји се из ове-три главне тачке: 1) Што смо револуционарно иступили из империалистичког. рата, пошто смо раскринкали и обуставили покољ између обојих. група капиталистичких разбојника, — тај посао провели смо потпуно. СОвестрано би се ово дало провести само револуцијом у читаву једном низу напредних земаља. — 2) Што смо створили совјетску владавину, облик којим је остварена диктатура пролетаријата. Светска, се је криза тиме остварила. Епоха: буржоаско-демократеког парламентаризма- дошла · је до краја, а започело је ново поглавље светске — историје: епоха диктатуре пролетаријата. Само чи тав низ земаља биће у стању да изради н усаврши совјетско владање и све облике диктатуре пролетаријата. На том је пољу у нас још мало, врло мало учињено. Било би неопростиво ако ми то не бисмо увидели. У том погледу мораћемо још много тога, прерадити, и опет с нова почињати. Сваки виши ступањ који постигнемо у развоју продуктивних наших сила и културе, треба да прати далње разрађивање и прерађивање нашег совјетског система. У економском и културном правцу стојимо још увек врло ниско, тако да нам предстоје још многа прерађивања и дотеривања. Али да се тим дамо смести, било би глупо, а можда, још и горе него то, — 8) Започели смо економску изградњу основе социјализма. На том подручју још није учињено нити најважније, а ипак је то, е принципијелног стајалишта Р.С.Ф. 0. Р. (а сада и с интернацијоналног стајалишта) наша најсигурнија ствар. Мако најважније у тој основи још стоји несвршено, ми ћемо нану читаву поворност посветити томе да је доготовимо. Тешкоћа овде лежи у самој прелазној форми. : i

У овоме је тренутку, на акцијономе пољу о којему је реч, обнова унутарње трговине, уз правилно схваћено регулисање од стране државе она карика на историјском ланцу нашег социјалистичког изграђивања, из година, 1921 и 1922 које се ми, пролетерска, државна. власт, ми водећа комунистичка партија, морамо свом снагом да прихватимо. Ухватимо ли се ми ва ту карику довољно снажно, поуздано ћемо у кратко време добити у своје руке цео ланац. Иначе, целога ланца, у своју власт добити не можемо, па не можемо, следствено, поставити ни темеље за социјалистичке и социјално-економске односе. То звучи можда мало чудновато. Комунизам и трговина! То би било нешто што се не да спојити, нешто што по битности не иде заједно. Но ако промислимо мало о ствари са економског стајалишта, то двоје није једно од другог више удаљено него ли комунизам од сељачког патријархалног ратарства. Треба да још један или два, деценија радимо с једнаким напором и с једнаким успесима као у