Nova Evropa

да би њихово заустављање лоше деловало на пословни свет. Наравно, што је једна индустрија млађа, и што се је у краћем року времена; развила, утолико је њена ситуација у том погледу слабија; старе су индустрије консолидоване, па и ако потребују капитала довољан им је за одржање један део промета, а: и то лако могу да отплате. Нова, моратна индустрија; међутим, и родила се такорећи у дугу, па у дугу већим делом и живи или — гине. Погрешка, је код тих младих експанзивних новчаних завода, који у знатној мери финансирају индустријска и трговачка предузећа, да то финансирање редовно прелази њихову снагу; јер један од темељних принципа, опрезне банковне политике захтева, да новчани заводи поверене им капитале тако улажу да могу увек, барем са добрим делом, слободно располагати.

Улошци и слични поверени капитали не би се смели никад улатати у послове где нема: гаранције да ће се у случају потребе моћи брво и сигурно капитал реализирати, јер ако један новчани завод сва своја, средства имобилизује, онда њему стално прети погибељ да 5е се једнога дана наћи у платежним потешкоћама. Морамо ипак објективно признати, да су данашњи заводи у своме настојању за. · брзим и лаким успесима потпомагани и опћом политичком психозом младих народа, народа који би хтели да великим корацима, надокнаде изгубљено време, и да политичкој слободи придодаду што пре и економску независност. ~

Ето у томе лежи главна погрешка и код банке »НаНапа Ф Зсопјо«. У циљу да придонесе индустријалноме развитку Италије она, је ишла тако далеко да је сав новац улагача и својих уписника дакле новац који је могао бити сваки час затражен, улагала у разна предузећа, и тако га потпуно имобилизирала. Сама група Ансалдо дугује тој банци износ од неких 700 милијона лира, које никако не може да реализира. Кад је индустријални деђасје групе Ансалдо, а тиме и талијанске тешке металургичне индустрије, постао јасан, пословни пријатељи банке »а! Зсопго«, знајући за њену уску везу са Ансалдом, почели су се побојавати за своје улоге и мало по мало тражили су натраг свој новац. У почетку се удовољавало свим тим захтевима, касније су притекли у помоћ и други заводи, јер катастрофа банке »Ф! Зсопћо« није само њена катастрофа већ тежак ударац за читаву привреду Италије. Тако се рачуна да је тој банци стављено на располагање око 600 милијона лира. Али све то није достајало. Након једномесечне агоније плаћања су се ипак морала обуставити, и био је затражен и добијен један мораториј.

Обустава плаћања не значи увек и пропаст једнога. предузећа; специјално једнога новчанога завода. Ови могу бити иликвидни а не морају ипак бити инсолвентни. Узмимо једну банку са главницом од 10 милијона, а, са улошцима у висини од 100 милијона: ако она све те улошке даде на сигурне хипотеке, и новац је сигуран иако обично на дуго времена имобилизован; откажели се сада већи део тих уложака, банка је иликвидна јер не може удовољавати својим обавезама и мора. обуставити сва плаћања. Често овакови новчани заводи, кад су само иликвидни а не и инсолвентни, постају фили-