Nova Evropa

тагдуојеп 1 razradjen individualitet, SB ai taj zajednički program na svoj način, ~

Navodimo ovde Тај njihov program, Lako.bi se najbolje videla osnova njihova pravca, pre nego što predjemo na pojedine pesnike.

1. Upotrebljavati jezik običnog govora, ali uzimati uvek egzaktnu reč, ne tek skoro egzaktnu, ni čisto dekorativnu геб, ·

2. Stvarati nove ritme — kao ekspresiju novih raspoloženja —, a ne kopirati stare ritme, koji su prost odjek starih raspoloženja. Mi ne insistiramo nad slobodnim stihom kao nad jedinim metodom pisanja poezije. Mi se za njega borimo kao za princip slobode. Mi verujemo da individualnost jednog pesnika često može biti bolje izražena slobodnim stihom no konvencijonalnim formama. U poeziji nova kadenca znači novu ideju,

3. Dopustiti potpunu slobodu u izboru predmeta. Nije dobra umeinost ako se rdjavo piše o aeroplanima i automobilima, niti bi opet bila rdjava umetnost pisati dobro o prošlosti, Mi predano verujemo u artističku vrednost modernog života, ali želimo. da istaknemo, kako ničef nema tako neinspirišućeg ni tako staromodno8 kao što bi bio jedan aeroplan iz 1911 godine.

4. Predstaviti sliku (otud ime: »>TUmađfist«), Mi nismo slikarska škola, ali verujemo da bi poezija trebala da pruži pojedinosti tačno a ne da operiše neodredjenim generalizovanjima, makoliko to bilo veličanstveno i sonorno. Iz tog razlođa, mi oponiramo kosmičkom pesniku, koji nam izgleda da se kloni pravih teškoća svoje umetnosti.

5. Stvarati poeziju koja je teška i jasna, nikada tamna i neodredjena.

6. Najzad, većina od nas veruje, da je u koncentraciji suština poezije,

Као što se iz ovoga može da vidi, »program« imadista prožet je onim što je najesencijalnije kod jedne dobre lirike. Ili, bilo bi tačnije reći, kako to kaže Untermajer, — kod svake dobre lirike svih vekova.

Ali šta su stvarno, bez obzira na program, glavni motivi u onom spoljnem, opštem, zajedničkom stilu što ga njihova škola pruža?

Prvo, da svi šestoro mnogo čitaju i rado interpretiraju na moderan način grčku poeziju, i ponosito nazivaju sebe »Grcima našeg doba«, To je bio i Најпе za svoj vek, i zato njihov teoretičar Emi Lovel kaže, da im je ideal onaj Назтеом stav: umeti biti u svom lirizmu u isti mah i romantičar i realist,

I drugo, da i kraj sveg svog revolta protivu večnih banalnosti svake sadašnjice, protivu profane okoline, protiv okova bilo tradicija, bilo laži, oni ipak ne okreću kukavički ledja i ne beže, niti postaju gordi i ukočeni »prognani kraljevi«, niti hoće da budu besni što svet ne igra kako oni sviraju. Ne, oni se pokoravajuživotu (iako to ne znači, da se moraju i prodavati, jer pokoriti se ne znači što ı pasti u blato), Život je velik, život je moćan i divan u svojoj celokupnosti, On nije samo prošlost, nitije on samo budućnost, On je uvek samo sadašnjost, kroz koju veje kao laka i setna magla dah prošlosti, i u kojoj stoji već spremna materijalna i začeta klica budućnosti, Treba imati u svojoj duši snage i visine te moći

217