Nova Evropa

darom svoj narod: zajedno sa svojim ocem Nemanjom {u kaludjerstvu Simeunom) on obnavlja zlatni Hilendar, čuveni manastir u Svetoj Gori (Atos), najstariji dom naše narodne prosvete, U nauku i molitvi proveo je Sava punih petnajst godina; ali njemu, sinu, bratu, i stricu kraljeva, nije bilo dato da provede vas svoj vek u samoći i tišini, te

_ kad je kucnuo njegov čas, morao je da ostavi manastir, i da se vrati u otadžbinu, da bude kraljevima savetnik, državi krmilar, a narodnoj crkvi vrhovni sveštenik. U manastiru, toj visokoj školi onoša doba, on je, preko knjiga i preko ljudi, upoznao prilike- sveta i koristio se naukom historije, te je brzo razumeo da njegovi Srbi, sa svih strana okruženi neprijateljima, neće moći da odole samom jačinom oružja kao što ne modđoše da se samom telesnom silom održe ni mnogo silniji od njih, Goti, Huni, i Obri —, već da će im zato trebati i oružje duha, koje daje prosveta,

_ Ta spoznaja, spojena s vrućom ljubavlju prema rodu, odredila je pravac njeđovu životu, On se, već kao zreo čovek, vratio u Srbiju, i, s verom u Boga a bez ikakove pomoći ljudske, dao se na teški posao prosvećivanja svojega naroda, koji je onda bio jedva tek i Do imeniu hrišćanin, Strašna su bila ona vremena, Cela Evropa, izvan samoga Carigrada, bila je surova i divlja. U Italiji, na Zapadu još ponajpitomijoj, besneli su grozni ratovi izmedju poglavica latinskog hrišćanstva, u kojima su jedni druge na komade trgali, na kolac nabijali, i žive ukapali, Srpska zemlja, od vekova krvavo razbojište izmedju Srba, Grka, Bugara, i Madžara, bila je, prema opisu savremenog letopisca, jedno pusto i krvavo garište posuto leševima ; narod, koji još nije bio odbacio krutost pogansku, živeo je skoro kao podivljao u neprekidnim ratovima, Što ne pogibe ·tada od mača tudjinskoga, to kao da je radilo da samo sebi zatre seme, krvnom osvetom i prodajom rodjene krvi u roblje, U to i tako doba bila je u Evropi samo jedna sila koja je pokretala ljude k čoveštvu, a to je bila vera, i samo jedan put koji je vodio k uljudjenju, a to je bila crkva, Sava je to jasno video, i zato je, želeći da svojim Srbima pomogne, i na ovom i na onom svetu, stao Živo da radi da bi im u srce usadio Hristov nauk, te im je uredio hrišćansku pravoslavnu crkvu, koja je dotad samo po imenu postojala u Srbiji, Nekima se čini čadnovato, da Sava nije stavio srpsku crkvu pod okrilje pape, kojemu su u velikom delu bili podložni srpski primorci, i koji je bio toliko bliži od grčkoga patrijarha, Sa čisto dogmatskoga gledišta, tome se nije nimalo čuditi, jer je sam Sava bio rodjen u pravoslavlju, i jer je bio vaspitan posve u grčkom duhu, Ali tu pouzdano nisu odlučivala samo dogmatska pitanja, — Rim i Carigrad više su delila pitanja moći i vlasti nego li razlika u verovanju. Tako je, naprimer, baš u to doba vizantijski car Emanujilo nudio papi Aleksandru III uniju crkava, nečineć pitanja ni od kakve dogme, jedino radi toga da ga papa okruni za Ларадпоба Cara u Rimu, A papa je poslao kraljevski venac rodjenom bratu Svetoga Save, Stefanu Prvovenčamnome, iako je ovaj bio pravoslavan, Jesu i verske dogme unekoliko razdvajale tadanji Istok od Zapada, ali politički i kulturni razlozi

=

198