Nova Evropa

projekcije, po nekada groteskne, što, lebdeći oko realnog, daju realnom njegov pravi idealni značaj,.i njegovu pesničku vrednost, Ti su spektri mnogostruk izraz i prava esencijalnost objekta, — kao magika što bi neizbežno obavila ogledalo iz ruku Trojanke Jelene.«

Što se tiče Iorme stiha, tu spektriste ostavljaju najpuniju slobodu, i ne vezuju se ni za regularnu metričku formu ni za »vers libre«, |:

Sami pesnici preporučuju, kao najizrazitija za svoj pravac, dva svoja »Opus«-a, »Opus 41.«, i »76«. Ali ja uzimam jedan drugi, »Opus 67,«, od Anne Knish, jer mi izgleda vrlo zanimljiv:

Opus 67.

Ne bih hteo da u rano jutro iZ

Pokrenem svoj um na njegov neizbežni put

Ka Istoku o LO

Negde su bele katedrale - · i

Pod tim plavim emaljiranim nebom, bele katedrale, bele katedrale;

Otuda je čak i skorup : -

Najpouzdanije žut,

Skorup je bolji no limun

U čaju za doručkom, -

Mislim na tigrove kako bi jeli limunove, па

Hvala bogu da ovaj čaj dolazi od zelenog bakalina,

Ne sa Cejlona, a

Ostaju još toliki mnogi od onih koji danas pišu ovde u Americi, a koji nisu pomenuti, Ali ovo je o modernoj litici, ne modernoj samo po datumu, već i po sadržini, Zašto da se govori o celoj grupi »liricista«; kada su to najvećim delom pesme što večno, u svim vekovima, oduševljavaju šiparice i »sentimentalne duše«, To su pesme koje uvek dobijaju pristojan honorar, koje se lako štampaju, koje se uvek lako prilagodjavaju spoljnim osobinama svih »novih« forama. Ali ipak, sve te legije raznih Sara Teasđale, Zoč Akins; E. Tietjens, H,. Conkling, Edna St, Vincent Milley i t, d,, svi vas oni potsećaju na beskrajnu legiju jednih istih vojnika što koračaju iz veka u vek, i što samo menjaju uniformu, Legije onih koji pišu za šiparice i za »sentimentalne duše«, : ja |

Pa onda su tu i drugi, Pisci oda, zvaničnih stihova u profesorskom stavu, Odmerena poezija, uglačani stihovi, dužno poštovanje ukazano svima, sve od Šekspira pa do Mezfilda. Tako kod E. J. O' Brien-a, J. Ета пе-а, Оде! Зћерагд-а, У. 5. Вганћуае-а; Код Conrad Aiken-a sa njegovim japanskim linijama i arapskim mozajiRom; kod James Oppenheim-a sa njegovim materlinkovskim simbolizmom i biblijskim patosom, i i -

Svi oni izgleda kao da su tu da neizbežno popune neku prazninu. Ali ja ipak ne mogu da shvatim da bi pisma ma o kojoj modernoj lirici trebalo bisati kao protokol rodjenih i umrlih, I imam hrabrosti da kažem kako sam pristrasan. jE М. Petrović.

254