Nova Evropa

po domovini, sa svetskim bolom i sa glupo pakosno prolivenom krvlju na rukama, i, kipeći od zdravlja i snage, uzvikuje :

»Mlad sam, život je u meni snažan,

Šta секат7 Саша, сата! ,,,«

Tatjana je Onjegina razumela, U besmrinim strofama dao je pesnik scenu posete Tatjanine u domu tog čudnog, i za nju tada još zagonetnog8 čoveka, Neću ovde govoriti o umetnosti, o nedostižnoj lepoti i dubini tih strofa, nego samo o sadržini njihovoj: Tatjana je u Onjeginovu kabinetu, i razgleda knjige, nameštaj, predmete, trudi se da po njima odgonene dušu Onjeginov u, da razreši svoju zagonetku, lI, »moralni embrijon« odjedared zastaje, zamisli se, i sa čudnim osmejkom, i predosećanjem da je rešenje zagonetke tu, usne šapću :

»Nije li on parodija ?«

Da, Tatjana je morala to prošaptati, morala је rešiti zagonetku, U Petrogradu, kasnije, posle mnogo vremena, pri novom susretu, ona već polpuno poznaje Onjegina, Ko je ono rekao da se svelski, dvoru bliski život kosnuo svojom trulošću Tatjanine duše, i da su položaj svetske dame i novi svetski pojmovi bili razlozi što je odbila Onjegina, Ne, nije tako, Jer to je ista ona Tamja, 'ona stara Tanja sa sela! Nije se ona iskvarila, naprotiv, nju pritiskuje raskošni petrogradski život, ona strada, ona mrzi svoj položaj svetske dame, i ko je drukčije sudi taj nije shvatio šta je Puškin hteo reći, Taijana odlučno i tvrdo rešeno govori Onjeginu:.

»Za drugog sam vezana, I biću mu dovek verna«,

To su reči ruske žene, i u njima je njena apoteoza, Ona 1260vara istinu poeme, A ništa neću govoriti još i o religijoznim uverenjima Tatjaninim,i o njenu pogledu na tajnu braka, Ali da se upitamo i ovo: da lije Tatjana odbila Onje ina, posle vlastitih reči ; »Ja vas ljubim«, zato što, kao »ruska žena« {a ne žena s Juga, ili Francuskinja), nije bila sposobna za smeli korak, nije imala snage da ostavi svoj put, nije imala moći da prinese na žrtvu čari bogatstva i svetskog svog značaja konvencije vrline? Ne, ruska je žena hrabra, Ruska žena hrabro ide za onim u što je poverovala, i ona je to i dokazala „., Tatjana govori da je »za drugoga vezana, i biće mu доме verna«, Kome, čemu će biti verna? Kojim obvezama? Zar onom starcu generalu, koga ne može voleti jer voli Onje gina,i za koga se udala samo zato što ju je »u suzama preklinjanja molila majka«, dok je u uvredjenoj i ranjenoj duši njenoj vladalo samo očajanje, i nikakva nada, i nikakva svetlost? Da, verna tome generalu, svome mužu, časnom čoveku koji ju voli, uvažava, i njome se ponosi, lako ju je »molila majka«, ipak je zato pristanak dala ona, ona, ona se zaklela da će mu biti časna žena, lako se udala za njega iz očajanja, sada je on njen muž, i njeno neverstvo pokrilo bi nješa sramotom i stidom, i ubilo bi ga, A zar može čovek osnovati svoju sreću na nesreći drugoga ? „,. Sreća nije samo u ljubavnim nasladama, nego

309