Nova Evropa

Književni pregled, · Бин (а. Ргоћазке о Позбојеузкот,

Smatramo ovu knjigu veoma inferesaninom i važnom, jer se u njoj na osnovu solidnog, savesnog, i istrajnog proučavanja predmeta, progovorilo i u Jugoslaviji o jednom od najzagonetnijih i i najdubljih genija čovečanstva, Stoga ćemo je, ma i u najširim potezima i bez ulaženja u detalje, ovde prikazati, u ovom broju »Nove Evrope«, posvećenu Dostojevskom,

Literatura, kojom se Dr, Prohaska poslužio, vrlo je opširna, Osim važnog i interesantnogš »Rečnika za Dostojevskova dela« Mitropolita Antonija i studije Al, Zakrevskog, on je imao na raspoloženju, kako se to vidi iz registra na kraju knjige, sva najglavnija i po proučavanje Dostojevskog najpotrebnija ruska dela, Osim toga G. Dr, Prohaska služio se pojedinim češkim, nemačkim, francuskim, i engleskim izvorima, No baš zato što su uslovi za rad G, Dra, Pronaske bili tako pogodni, — pod takvim se uslovima danas ne piše o ruskim Lknjiževnicima —, nama je naročito žao konstatovati, da uspeh ne odgovara. uloženom trudu, Postignut je samo relativan uspeh, koji je, nema sumnje, vrlo lep, i čini čast vrednoći, maru, i istrajnosti G. Dra, Prohaske; ali se rezultat apsolutno ne može da smatra kao nešto definitivno,

G. Dr, Prohaska nije nam dao, pre sveđda, celog Dostojevskog, On nije prikazao i objasnio njegovu abnormalnu, bolnu, razapetu u svom vizijonarstvu dušu, protkanu crnom mistikom »noći bez snova i snova bez noći«, U njegovoj su studiji mnoge, vrlo mnoge stvari, od sporedna značaja za razumevanje i proučavanje Dostojevskova književnog nasledja, analizirane, raščlanjavane, i precizirane ı suviše opširno, Na taj se način pojedini delovi knjige pretvorili u jednu nepotrebnu, a u nekim slučajevima i prilično štetnu konvenciju fraza; tako, naprimer, ceo drugi deo uvodne glave, posvećen »savremenosti Dostojevskog«, u kojem se dokazuje, kako je Dostojevski »savremen«, Muedjutim Dostojevski to nije, Genijalni pisci uopšte nisu savremeni, Oni su večni, Kao što se za sunce ne može reći da je savremeno, tako se isto taj epitet ne može primeniti ni kad je reč o Sofoklu, Šekspiru, Danteu, Dostojevskom, G., Dr, Prohaska nije tu važnu činjenicu zapazio, — 1 obratno, u svoja razlaganja i tumačenja Dostojevskovih dela, G, Prohaska nije uneo vrlo mnoge stvari koje su apsolutno morale ući u jednu studiju, pisanu na osnovu jednog ozbiljnoč, dugog, i stručnog proučavanja, u studiju čiji pisac nesumnjivo ima i mora da ima književnih i naučnih pretenzija, Tako naprimer, čuveni Dostojevskov »Govor o Puškinu«, a isto tako i njećov »Dnevnik pisca«, koji pružaju bezmerno bogat materijal za proučavanje ideja, duha i mentaliteta Dostojevskog iz kasnijih godina, i čija je važnost i vrednost za proučavanje pozne evolucije velikog »pesnika Golgote« kudikamo veća nego što se to obično uzima, jedva se i spominju u ovome delu, G, Dr, Prohaska, želeći da bude

315