Nova Evropa

који могу да буду резултати овакове војне експедиције у земљу гладних #

Словенски народи, које би њихове владе повукле у оваку оружану акцију, извргавају се мржњи Нове Русије, јер мешање у ствари унутрашње руске политике у час кад Русија проживљује велики процес свог економског оздрављења, може да потекне само од стране њених непријатеља, који не желе њена мирног надијоналног развића.

Како, међутим, може према томе да, стоји Европа“ — Она, сада, настоји да успостави изгубљену равнотежу, које је нестало услед светскога рата и руске револуције. А нестало је тиме — не треба, сметнути с ума — уједно и једне од најбогатијих житница Европе. Међународна, дипломатија, сасвим јасно увиђа, да без помоћи иностраног капитала, господарска, обнова, Русије није могућа, и да никоја нова, власт, која, би евентуално могла, доћи — била она какова. му драго —, не би ни у којем случају могла уклонити одједаред велике економске невоље, нити нахранити милијоне гладних камењем. Европа, која. увијек има, на уму своје интересе, нада се можда, да. ће нова власт у Русији, ради ојачања, свога престижа, дати већих повластица иностраноме капиталу, и да ће уступити своје продукте уз нижу цену. Тиме се једино даје донекле протумачити намерно одлагање Ђеновске Конференције с извесних страна, као и они на око љубазни дипломатски преговори, па чак и сам тај пројектовани поход Мале Антанте с Врангелом на Русију. Али има још и један други интерес Европе: не треба, наиме, затворити очи пред чињеницом, да, ће сваки војни поход на, Русију још дубље бацити земљу у провалију економског уништења, и да ће у поводу тога положај Европе још дуже остати несталним. Из горког искуства прошлог рата, Европа, се је доиста већ могла увјерити, да се свјетски економски проблеми не решавају крвавим походима. Полазећи дакле једино са стајалишта, својих добро схваћених интереса, Европа би морала, да најодлучније устане против оваке политике Мале Антанте. Прва, брига европске дипломатије требала, би да буде, како ће организовати помоћ гладној Русији, да је опскрби житом до будуће жетве, па онда сјемењем и господарским стројевима. Русија, ће се сразмјерно у кратко вријеме опоравити, и надокнадиће обилно сву пружену јој помоћ. Спас Европе зависи о препороду те економске руске снаге. А оружане интервенције Мале Антанте не смије допустити нити Европа, у властитом свом интересу, нити Оловенство, из својих виших интереса. Југославија, уосталом, има свог пречег посла, на дому, и влада која би се упустила. у оваку авантуру могла, би, напокон, ипак доживјети, да. јој и овај њен стрпљиви народ подвикне: доста!

PP. a

318