Nova Evropa

Хрватске и бивше такозване »уже Угарске«, а онда и сви остали, у последњим деценијама завојевачке и империјалистичке политике, која је доживела свој слом у Светскоме Рату. То су времена, која. сви још памтимо, и нема потребе дуже се на њима задржавати. Сам рат био је кулминација мађарске бруталне жеље за. нацијоналним тосподством и подјармљивањем ближњега, која је у барону Банфију и грофу Тиси дала своје најизразитије типове. Може се мирне душе. рећи, да су они догурали камен сношљивости до врхунца, и згуснули ваздух да је морало доћи до експлозије.

Али то је сада прошло. И неће се никад више повратити, маколико стари гроф Апоњи и старачки гроф Андраши настојавали да увере свет, и вани и код куће, о противном. Хорти, и Бетлен, и Телеки, и цео њихов штаб »Мађара који се буде« и »Лиге ва интегритет Мађарске«, који под плаштом агресивног патријотизма, прикривају своје декадентне прохтеве или крвожедне инстинкте, све су то одјеци нечег што је било, — епигони, из којих бљује кључ прекипелог мађарског нацијоналивма, пре него што и Мађаре вапљусне свом снагом талас новог друштвеног опредељивања. који ће га заувек однети и прогутати. Могу насиље и заблуда да потрају још и дуже времена, и да не ишчезну одједаред и сасвим; али су симптоми и одвише јасни а да би варали —: да је миленијум мађарског завојевања био и прошао, да му је одзвонило заједно са, империјалистичким и надцијоналистичким (у лрератном смислу) тенденцијама. целе остале Европе, те да и за Мађаре, као и за све остале народе вемљине кугле, настаје ново доба. Има, и имаће, тога агресивног нацијоналног и племенског шовинизвма, и по другим земљама — има га и код нас у великој мери —, и биће га још задуго; али су његова. крила, поломљена, он је у декаденцији, н њега ће једног лепог дана сасвим нестати.

Ми смо у ово дубоко уверени, а ми стога не можемо говорити. ни кад је о Мађарима реч, прератним језиком, и нећемо више ни да их називамо ни да их сматрамо нашим непријатељем. Напротив, са вледишта Нове Европе — са свит наших гледишта — ми сада у њима видимо једино пријатеље, најближе суседе, и — уколико су међу нама и наш држављани — рођену браћу; и ми немамо, и не можемо имати, других жеља и потреба, до да с њима што боље и што искреније уредимо наше међусобне односе, да. створимо и осигурамо. могућности ва миран живот и рад једног поред другог и једног с друтим. Поувдано је, да и новоевропљани међу Мађарима стоје на: овом становишту, те да ћемо се с њима наћи чим пређемо на практично поље рада. Ми их, сада већ, срдачно поздрављамо, као пријатеље, суседе, и браћу, и изјављујемо да ћемо, и сад и иначе, увек у том смислу с њима и о њима говорити.

Прво што мора пасти у очи и површном посматрачу, кад своју пажњу обрати на југословенско-мађарске односе, јесте чињеница, да се након скоро хиљадугодишње везе оцепила и раскинула Мађарска од Хрватске, а да ево, већ пете године после расцепа, с ове

322