Nova Evropa

ња. и властите иницијативе, па, да препусте Масарику и Бенешу, без поговора и предомишљања, и старање за, наше интересе.

Бедна празнина наше спољне политике види се најбоље, кал наиђу важни тренуци у међународним односима и међународном гибању, те кад треба бити представљен у већу народа, и присутан, несамо телом, на договору искусних и паметних светских првака. Какву бедну слику пружају у таквим приликама изасланици наше државе, и какву су већ ружну улогу играли у више махова у последње време ! Па, ипак, ништа да нас опамети. Нити бирамо стручњаке да заступају нашу ствар где треба, нити прибирамо материјал унаштред, нити обраћамо пажњу бар у последњем часу на избор наших главних делегата. Какве нас је, опет, затекла Ђеновска Конференција, о којој се толико знало и говорило унапред! Какви изгледају посланици нашег народа на тој врховној Скупштини Европе ! Стари Г. Пашић колебао се недељама и месецима, би ли ишао не би ли, — старачка, му је сујета, говорила: иди, при тако великој паради како би ти фалио: али неки несвесни осећај, онај осећај сигурности, који је последњих година имао да издржи толике непријатне кризе и катастрофе и који мора да, је већ при концу своје службе, тај га је осећај у последњи час изневерио и просто рекао: не могу. Као што је пре кратког времена, савладавши у себи с тешком муком нешто што је јаче од њега, пустио из руку своје омиљено министајрство ва које као да је био срастао, тако се и сад, вероватно тек након огорчене унутарње борбе, лишио почасти да буде »шеф« мисије. под притиском инстинкта да то није за њега, и да није више у стању издржати ону атмосферу изолованости која, се шири око њега кадгод дође у везу са западним политичарима и са западним начином мишљења и рада. И он, место себе, шаље духовног сина свог омиљеног који му је у вољи, и наследника у Ристићевој кући — Дра Момчила Нинчића, и даје му, да му се нађе на невољи, другог свог главног доглавника, Дра. Велизара Јанковића.

Треба сад замислити Г. Момчила Нинчића и Г. Велизара Јанковића у Ђенови, у разговорима и преговорима са британским и француским и талијанским делегатима и њиховим експертима, и у ближем контакту са Др. Бенешом и осталим члановима Мале Антанте. Из даљине, пи преко писама, и може бити неке илузије и неког уздржаваљња, у оцени туђих способности и такта господе министара, »балканских народа«, али какав утисак могу имати културни људи у личном дотицају и на послу са представницима, једног менталитета који се већ и у овој нашој средини не да више издржати, те противу којега се бунимо стално ми који смо баш имали времена и прилике да се навикнемо на ње Притом, сви британски делегати и њихови помоћници из Foreign Office-a mosnajy PP. Нинчића, још из Лондона, и знају све детаље о његову тражењу зајма за време рата (види »Нова Европа« 1920 — 1, 44), и сви чланови Ђеновске Конференције знају и Г. Нинчића и Г. Велизара Јанковића као министре југословенских финансија, те можемо лако представити себи о колико ће респекта слушати њихове говоре, и с каквим ће поверењем примати њихове предлоге. Доста. је, уосталом, прочитати још једном мишље-

23