Nova Evropa

лигенција професијонално удружи још није био наступио, У комитету „организације духа“, како се и звало ново удружење, мислило се нато, па су учињени у том правцу поједини покушаји; у то је време тај комитет покушао да групише интелигенцију око Привремене Владе, изграђујући владин агитацијони апарат, који је искоришћавао широке масе интелигенције, Привремена је Влада, уосталом, и сама пошла већ тим путем, отворивши политичко одељење у војном министарству Керјенскога, а после Савинкова; али како су ово били тек програми и пројекти, док је комитет имао већ своје добре везе с провинцијом, и апарат који је добро радио, то је само по себи дошло до координације ових организација. Почели су преговори, који носе, као и цели овај перијод рада Привремене Владе, обележје колебања, неодлучности и бојажљивости, те политичке игре са „совјетима“ радника и војничких представника, Кад је Совјет Радника дознао за план о пропаганди, одмах је стао у опозицију противу њега, јер је тражио да баш пропаганда буде његовим монополом, или бар под његовом контролом, Док се министарство колебало, дотле су бољшевици терали даље своју пропаганду, а комитет за „организацију духа“ (по жељи Војног Министарства сада назван „Комитетом социјално-политичке просвете"), та последња организација покрета интелигенције, настојао је из свих сила да уради у оним тешким приликама све што се дало да би се одржао; али је све са мањим успехом могао држати масе све више деморализоване, које су се одаљавале све већма од интелигенције, Догађаји су напредовали, Започело се са програмима интелигенције; широке су масе интелигенције прогледале, те се стало говорити о потреби надпартијског удружења интелигенције, стали се јављати совјети представника радне интелигенције, Било је то у јесен 1917, Језгра те нове организације био је опет „Комитет социјално-политичке просвете", који је у њу ушао са свим својим апаратом. И опет се појавила мисао, да се овај „Совјет представника радне интелигенције" подвргне Привременој Влади, која је умирала, сасвим парализована ударцима Совјета Радника. Пропаганда, коју је совјет интелигенције водио да заштити нацијоналну политику Привремене Владе, било је задње средство, како се многима причињало, да се земља пробуди из летаргије у коју је запала,

Након поновних преговора с владом која се колебала, наступило је и у самој средини „Совјета представника радне интелигенције“ старо зло руског социјалног живота —- дуге расправе и свађе, седнице ради разних политичких декларација, итд. Гласови оних елемената који су тражили брзи рад и одлучне кораке, нестајали су у маси оних који су волели празне речи, Онда је ударио гром. Октобар 1917. Ухвативши бољшевици власт у своје руке, одмах су прогласили све организације интелигенције контрареволуцијонарнима, па су започеле истраге, прогони, и убијања, „Совјет представника радне интелигенције“, који је покушавао још кроз цела три месеца да води борбу, био је у јануару 1918 растеран, многи његови чланови бачени у тамницу, а многи се морали по-

43