Nova Evropa

_тињемо мање раном специјализовању, већ настојимо да добијемо чниру основу и даљи поглед на ствари. |

-- Можебити да нас је на ову стазу повело настојање да решимо наше нарочите домаће проблеме: да створимо једну нацију из толиких различитих елемената; а можебити и да је за сваку демокрацију од веће важности да има што већи број образованих људи и жена него ли мали број великих научењака и проналазача. У нас не постоји владајућа класа која би била већ традицијама. одгојена за управу државом, и урођена бесприкорна држања у звању, наше племство има тек да се однегује од људи и жена који су благородни по своме карактеру и својим начелима, — наши су племениташи они који су племенита срца, племенитих осећаја и израза, али без икаква наслеђеног положаја или назива. Ми морамо покушати да ширимо међу народне масе идеале за које се раније држало да припадају само неколицини одабраних, Европске методе полажу пре свега важност развитку неколиких угледних индивидуа, људи од знања, проналазача нових ствари. Америка даје већини појединаца свога народа површније школско образовање, али настоји да васпита њихов карактер и њихову вољу, те да их припреми да се одупру проблемима живота, да нађу себи у свету место где ће бити од користи и себи и другима. Америка има да научи од Европе да изазове у својим способнијим ђацима већу љубав ка учењу, ка чистој науци, да их спреми, више него досад, да допринесу и они нешто нагомиланоме благу светскога знања; а Европа опет може, можда, наћи у нашим методама нешто што ће је ободрити, и помоћи јој да ради на образовању добрих грађана који ће имати иницијативе и истрајности у раду, који се не боје живота, и који осећају да су исто што и народ, те да од њих зависи општи напредак,

(Превела с енглеског рукописа, Д.) i Маптап Р. УУћппеу.

Dva etnička procesa u Dalmaciji,

Kao što postoje znatne razlike, izmedju Jadranskog Primorja i njegova zaledja, u pogledu klime, vegetacije, i načina života, tako je izmedju njih, od početka istorijskih vremena, postojao etnografski i kulturni antagonizam: narodi visoke civilizacije (Ота, Каја, i Mlečići) naseljavali su obale, a u zaledju su stanovala раб јатћајпа plemena (IHiri i Srbohrvati), Taj se antagonizam održao kroz sva istorijska vremena sve do dinarsko-balkanskih migracija turskog i mletačkog doba, Tek su ove jake migracije i mnogobrojno i snažno dinarsko stanovništvo bili u stanju da promenu etnograiski karakter dalmatinskog Primorja, naročito gradova. To je možda najznačajniji etnički proces u našem narodu — sloveniziranje Jadranskog Primorja i njegovih gradova. |