Nova Evropa

У ту сврху модерни учитељ покушаће на све могуће начине да заитересује ђака за своје настојање, тако да му овај сам помогне наћи прави пут како да га поучава и да начини од школе једно кооперативно предузеће, у којему ће. ђаци узети активна учешћа, те где ће рано почети са вежбањем својих способности расуђивања, иницијативе, спонтане акције, и показивања другима шта има да се ради. |

Овај се принцип већ одавно примењује у америчком васпитавању, и недавно је довео до далекосежног покрета за самоуправом по нашим школама и по колеџима, који одговарају нечему између европских виших средњих разреда и универзитета (може се рећи, једној или двема последњих година гимназије или лицеја и првим двема или трима годинама студија на универзитету). Младеж се ту упућује врло рано да узме и сама учешћа у управљању и владању својом школом, учешћа које расте постепено док скоро цела настава не пређе у њихове руке, За наставнике је дабогме много лакше да мудро наређују својим ђацима шта имају чинити него да их бодре и поучавају како ће сами собом управљати, Школа је често много мање мирна и уредна кад њоме управљају студенти; и доиста, европски посетиоци, несхватајући наше намере, често мисле да у нас и нема школске дисциплине; али ми смо обично задовољни тиме да добре стране нашега система претежу његове слабе стране. Ми смо нашли да, ако само имамо поверења у нашим ђацима, они постају таки да заслужују то поверење: они се поносе установом којој припадају и у којој осећају да су и они један њен саставни део, те стичу смисао одговорности за њено благостање, што бесумње није лоша припрема за будуће граЂане, и за доцније учешће у управи селом, градом, или народним пословима уопће. Они уче из искуства, да права слобода почива на узајамном попуштању и на искреном поштовању права других, они уче да познаду у чему су врлине вођа, беспрекорности и несебичности других, и да бирају себи прваке између себе самих те да онда лојално и иду за њима.

Појмљиво је да све ово одузима нешто времена од редовног рада школског распореда; већа слобода наших ђака, њихово учествовање у радовима напољу, ишту и неке жртве од стране самог стицања знања, Један европски посматрач рекао је: „Америчко друштво тражи од својих професијоналних и образованих класа велику способност иницијативе, интелигенцију која је спремна да се прилагоди свакој ситуацији, и интектуалну културу која не мора бити баш сувише широка илити врло дубока“. Морамо признати, да у овој оптужби има врло много истине, да су студенти наших школа и универзитета обично много лошије обавештени него њихови другови равног степена образовања у Европи; они располажу мањом количином дефинитивног знања, и њихов укус није можебити тако темељно изоштрен, Ми смо склони да васпитање сматрамо мање спремањем за школу него за живот; и не питамо млада човека; шта знаг већ: шта може да учини са својим знањем2 Ми на-

73