Nova Evropa

da je on »miiogo više znao nego što je toga bio svestan«, Maltusovo pitanje, uopšte, nije trebalo ni tretirati samostalno u Političkoj Ekonomiji {to je problem Demologije i Socijologije), nego ga vezati za Đroblem dohotka, pravo najaiinice, U toj bi vezi, pri pažljivoj razradi pitafija, verovatho i sam autor uvideo da je Maltusova teorija samo statički tačna (bez sviju njenih prećiziranja!), a dinamički da je problern ubpšte još nedovoljno ispitan (dok G. Nedeljković tvrdi obrnuto, Као "да Ко Фпјеба ројтбу: »отанска« 1 „dihamički« drugo znače?). _ Таозјајанје та заугетепот пачкот u ovoj Кај, 1 nedovoljno produbljavahje problema, oseća se naročito u glavama o novcu i ćenBama.Moderne teorije Rovca šdutor jedva da poznaje, ili im ne shvata Značaja; otud, naprimer, deplasirana polemika protiv Knapova »zastranjenog 'Bledišta« (str, 346, 372/3;), koje je isključivo pravno a ne nacijonalno-ekonomsko, što Knap jednako i na svakom mistu i sam ističe, No, pre svega, trebalo je više govoriti o inflaciji, o političi nov čaničnih ibraiha'ka, i Đbifunkciji cena uopšte, Taj bi načih možda naveo bio pišća na kakav ekonom ski centralan:problem, koji'bi oada "poneo njegov čitav sistem; ovako, iriamopred sdb6m 'рођрфпо nepovežane odlomike često najdisparatnijih: gledišta i porekla, n M - | 'U ovoj 'knjiziima i takvih »omašaka« kakvih u jednom naučnom delu nikako ne bi šmelo 'biti, Na strari 99, naprimer, prikažuje še Listova 'tedrija razvoja :privrednih oblika proizvodnje potpuno пеtačno: pod 4) stoji »Zanatško-fegovački«, 'a pod 5) »indusfrijski«, dok kod Tista stoji: » Agrikulturmanufaktustand«, odnosno: »Acgrikulturmantfakturharndelsstand« (Das nationale System i t, d, 1910.Jena, Fišćher str, 63), Ovo nije tek obična bržopletost autora, jer na strani 100 svoje knjige ispravlja on Lista, t. j. prema falzifikovanom 'Listu stavlja »svoju« Rritiku, t. j. Lista onakova kakav je uistini, Ovakav postupak nije nam dosad bio poznat u nauci, te nečemo ni pokušati da ga naučio kvalifikujemo, Ta Listova je teorija bar u svakom i najobičrnijem udžbeniku tačno izložena! | Posle ovoga, ne može nas iznenaditi da G. Nedeljković premešta čitav niz naučnjaka iz Austrije u Nemačku {n, br. Cukerkandla, Маtaju, Rob, Majera, Šilera, Saksa) da bi dokazao kako je škola »granične korishosti« i u Nemačkoj prodrla, Ne može nas iznenaditi ni to što Lifšic dolazi medju ekonomiste prvog reda (str, 69), dok je Adolt Vagner »jedan od najpopularnijih (|) nemačkih pisaca« {str, 95); pa. onda, da se danas šamo iz pobedjenih država pojačanim izvožom robe izravnavaju potraživahja [str, 363, — a S, H, S.?) i t, d. i tL, d. Dalje, izBleda da su žnanja autorova i iz oblasti ekonomske 'istorije isto tako skučena koliko i nepouzdana: tako, (na Str, 226) fazvija on, na jedan nedozvoljeno sumaran hačin, problem welikih pošeda, i tvrdi da je »Bauernblegung« (uostalom nije »Ble gi n ge nego »B 1 ege n«!) žnačilo predbrtanje slobodnih seljaka u kolone; u stvari, to je bio prećes zbacivanja kolona ša zemlje i uvlačenje kolonatskog zemiljišta u kompleks spahiluka, koji je “obradjivan u sopstvenoj: režiji slobodnim 'sligama, nadničarima, »odadžijama«. G. Nedeljković "је "рођекао dakle proces Rkomendiranja i zbacivanja за zemilje,.

80