Nova Evropa

izmedju kojih je razmak od čitavih 5—7 vekova, Naposletku, u vrtlogu svakovrsnog »štiva« koje ne spada u okvir Političke Ekonomije, komično stoje svakojake ekspektoracije i fraze kao što su: »Dok za vreme invazije severnih naroda sve kulturne ustanove Italije nisu uništene i zakopane« [str, 464); ili: »Ža vreme velike Seobe Naroda zavladao je u Evropi kulturni mrak ,.,«, Jedan profesor Univerziteta ne bi smeo baš tako, recimo, prosto, gledati na svetsku istoriju!

Još gore izgleda socijologija G. Nedeljkovića, koja se krije iza ove Političke Ekonomije. 1 ona se odlikuje odviše jednostavnim objašnjavanjem socijalnih prilika, i nešto odveć usplahirenom odbranom postojećeg poretka. Sve važnije ustanove počivaju, po njemu, na instinktu »ljadske beštije«; tako, naprimer, nasledje {str, 243), svojina, lična sloboda, lična inicijativa, — na osnovu »hiljadugodišnjeg instinktivnog razvitka« ·{str, 89) — »instinktivnim razvitkom privrednog života« nastalo je »individualiziranje proizvodnje i društvenih odnosa« (517, 128), i instinktivno spontano stvoreni su i ustaljeni паzori..,.,« (str, 211); čak se i porodica, koja nije biološko biće hego socijalna ustanova, održava instinktivno (str, 242/3)! 1 Бидист да зе sve te osnovne ustanove održavaju »imstinktom«, 'tim je naravno profiv-prirodniji i za osudu pokušaj sviju onih :koji bi-đa izazovu 'promenu ovog blagoslovenog današnjeg poretka, Naročito :su socijaliste zgrešile pred G, Nedeljkovićem, U borbi protivu njih, sva su sredstva dobra i dozvoljena!·Na :strani 241 tvrdi autor, da »protiv ustanove porodice i braka bori se svom snagom socijalizam :sviju prava ca,,.«, Svaki zna daje to:gola neistina, .jer se n, pr, revizijoniste :ne bore ni sa najmanjim delom svoje snage protivu tih ustanova, Privatna svojina Javlja se u ovoj knjizi čas kao »rezultat uspeha na polju privrednog rada« {str, 126), čas nam je objašnjava Maltusovo učenje (vidi gore, kako), čas je instinkt čovečanstva 'koji je ukorenjuje radi odbrane od:privrednog nazadovanja '{str, 235)!

Bez ikakove stvarne podloge tvrdi даје (6, М, М,, u ulozi branioca postojećeg poretka, da umnoženje velikih poduzeća znači dispersiranje, dekoncentraciju svojine nad kapitalom {str, 264), daje u toka poslednjih decenija najamnica nesamo apsolutno nego i relativno, i nesamo nominalno nego i realno, rasla, dok je u stvari suprotno tačno, (To 'je čak i kapitalistički » fajms« godine 1912 utvrdio, vidi Nicholson; Infilation, str, 133), Medjutim, maksimum plitkosti u tretiranju socijalnih pojava pokazuje GG, M, N, svakako onde gde govori o socijalizmu, sindikalizmu, i boljševizmu {ovo dvoje on brka i smatra istim! — str, 87/8), Tu se krećemo već sasvim na nivou »Balkana« i » Tribune« u danima »Obznane«, Da je G. M, N, ma i jednu od onih Кпџба s' pažnjom pročitao, koje navođi kao literaturu uz to poglavlje, ne bi mogao onako netačno i onako povfšno govoriti, A bropos literatare:; sva ta literatura, onako šaremo navedena па kraju svake glave, ne slaži ni čemu, Autor se nije ni desetim delom odista 'služio, jer 'bi inače Triorao”mnogo više znati, a: osim'foga često. su naslovi faznih dela navedeni uz“glave na Које пп зе задтипа пе odn68i, Šta mogu djacima koristiti naslovi onih minogih, n, br, američkih, dela od kojih se hi deseti deo ne nalazi na teritoriji S, H,'S,?.

81