Nova Evropa

ipak se moramo i ovde, ma i letimice, zaustaviti na ovom projektu. Po piščevu mišljenju — a tu se uglavnom slažemo s njim — zadaća je Jadranske Željeznice, da Srem, istočnu Slavoniju, Vojvodinu, te severnu Srbiju, spoji najpogodnijim putem sa morem, Ali, sagradi li se jednog dana unska pruga {a ova će se već radi svoje jeftinoće prva da sagradi), svi oni krajevi, koje pisac u svome projektu navodi, gravilirali bi prema njoj, Put: Sremska Mitrovica, Sunja, dolna Une, te Šibenik, ne bi iznela više od 541 km, tojest za 100 km manje nego li projektovana Vaskovićeva pruga. Dapače, sam Beograd bio bi za 100 kilometara bliži moru unskom prugom nego prugom Ing, Vaskovića, Prema tome, nesamo što bi svi krajevi preko Save i Dunava gravitirali na Unu nego bi i sami delovi Srbije imali Unom bolji i brži spoj nego preko Drine, Lima, i Boke, A ako toj novoj prugi, koja se ima graditi, dignete najplodnije i najnaprednije naše krajeve, nastaje problem: što će ovom prugom da se prevozi, i na čemu će se bazirati njen rentabilitet? Ne sme se, naime, zaboraviti, da kod unske pruge fali za potpunu izgradnju samo još nešto ispod 100 km, dočim bi kod pruge Ing, Vaskovića trebalo potpuno izgraditi svih 650 kilometara.

Mi smo, kao što vidimo, bogati kao malo ko idejama, no što se tiče praktičnog izvodjenja, mi bismo bili, a s nama i ceo kulturni i privredni svet, prezadovoljni, kad bismo ma i naš današnji saobraćaj tako doterali da može bez teškoća savladjivati današnji promet,

*

Porezno-žfinansijalna biblioteka »Juđoslavenskos Lloyda« :; br. 1. Dušan P. Letica, »Uoči naše poreske reforme«; br. 2, Gjorgje Vučković, »Pogled na reformu перо-

srednih poreza«,

Obe ove knjižice, premda im to naslov ne kaže, obradjuju sasvim istu temu, Ali, iako im je tema ista: reforma naših neposrednih poreza, obrada je skroz različita, G, Letica dao nam je, na same 24 stranice, jedno prvorazredno delo, U njemu opisuje, prvo, neposredne poreze koje su sada na snazi u raznim delovima naše države, fe na temelju konstrujisanih primera pokazuje kako je jedan i isti objekat opterećen porezom po raznim sistemima. U drugom delu svoje radnje G, Letica se bavi reformom tog poreznog sistema, tojest onim momentom kada će se morati zavesti jedan nov porezni sistem, koji će jednako važiti po čitavom našem teritoriju, Pošto je, u kratkim potezima, prikazao razne porezne sisteme, dolazi do zaključka da je nemački, zapravo pruski, sistem najbolji, jer za bazu oporezovanja uzima, uglavnom, čisti prihod pojedinca, Taj sistem, korigiran porezom na imovinu, po današnjem stanju finansijalne znanosti, važi kao najtačniji, i, što je glavno, radi svoje progresivnosti, i kao socijalno najpravedniji, G, Letica zagovara i kod nas taj sistem, i već sada upozoruje na kampanju koju će protiv tog poreza povesti oni koji dosada najviše galame a najmanje poreza plaćaju, a to je naša čaršija,

Gjorgje Vučković, premda u naslovu svoje radnje govori o r e-

ormi neposrednih poreza, u stvari, reformu, jednu pravu reformu,

83