Nova Evropa

Књижевни преглед.

Критика европске културе код руских мислилаца. X

Евразијци,

Такозвани евразијци јесу мања група младих руских писаца. и научника, који су недавно издали зборник чланака под насловом; „Пут на исток. Тезе Евразијаца“. Пред зборником се појавила мала књига младога руског лингвиста, кнеза Н, С. Трубецкога, „Европа п Човечанство"“, у којој, први пут, добијамо у форму сажет умни склад, изражен, нешто касније, у споменутом зборнику. Ускоро ће бити издан и други зборник чланака евразијаца, којима. су, како чујемо, пришла досад још нека лица,

Евразијци су одма обратили на себе општу, и, ваља признати, симпатичну пажњу. По основном свом расположењу, група евразијаца стоји на становишту особности и светског задатка руске културе, која, тако се узима, синтетизира главне струје европског и азијатског света, Русија не улази сва у Европу, а не припада пела ни Азији, —- она спаја та два света. Го спајање, ту синтезу Европе и Азије, то органско јединство са два лица, тежи да изрази термин Евразија (Европа + Азија).

је из овога што смо довде рекли јасно, да групу евразијаца сједињава вера у особити позив Русије и руске културе, Процес деградације славјанофилства, који је код Љеонтјева добио вид скептичног односа ка Словенству, и ка словенској идеји, доведен је код најновијих филозофа руске културе до савршеног уклањања словенских проблема са руског хоризонта, „Пред стварним судом", читамо у предговору евразијског зборника, „схватање словенства није оправдало наде које је у њега полагало славјанофилство. Ми стога свој нацијонализам односимо, као на субјект несамо на Словене, него на читав круг народа евразијског света, међу којима руски народ заузима средишње место" · Код неких репрезентаната струје коју испитујемо симпатије су управљене нарочито на Исток (у том смислу је важан и наслов зборника). Савицки пише: „Русија несамо да је народ који има снагу да уђе у заједницу, или да раскине заједницу, са Европом, него јеи представник и носилац духа једнога света који је шири нето она сама, Јер, веза Русије, веза буквална, физичка, са шумовитим и степним светом ван Европе, дала је руском народу способност да

буде несамо, п не толико, руски колико азијатски народ“, Још.

неколико интересантних редака из чланка истог аутора: „Пред лице Европе износи Русија несамо биће словенске природе, него се с њом диже ка новој историјској егзистенцији на изглед заборављена степна стихија, она иста која је у ранија времена сачињавала нечувене по замаху паназијске монголске државе", У том смислу носи и један од чланака наслов „Окрет према Истоку“ ;