Nova Evropa

дава тражити хрватске и српске, Наше књижаре, које су уопће још врло слабо организоване, не врше својих дужности, Занимљиво је да у Љубљани, например, у том обзиру још понајвише чини „Југословенска књигарна“ (бивша „католичка“), И не питам овде, колико има словеначких књига у Загребу, да о Београду и не говорим, и зашто су тамо скупље него у Љубљани,

Много тога доноси собом и ствара сам живот, особито уредовни, парламентарни, трговачки, и војнички. Ја бих, стога, предложио, да се све више чиновника, особито млађих и неожењених, дакако и најбољих, шаље на краће време из Словеније у Београд, а београдских и других у Словенију. За Словенце ће бити добро да се упознају са централном управом и тамошњим назорима, да се отресу непотребног формализма и педантерије, а Србима неће бити од штете ако виде напреднију управу него што је њихова, и на лицу места се осведоче да су, например, добре регистратуре, архиви ибиблијотеке по министарствима, и друге „швапске беспослице“ ипак потребне и корисне. А српски и хрватски професори, чиновници и војници, нека не буду несрећни ако њихова деца морају полазити словеначке школе, јер управо овим путем се од“ гајају најбоље силе за централне и друге уреде, који имају посла са Словенцима; а толико снаге има напокон ипак свака породица да своје дете научи добро и матерњем језику, —

Словенцима самима јасно је, да су они сразмерно мален део државе и народа; они рачунају са државним потребама, те су приправни и на неке жртве, Они су то већ показали и на делу. Одмах на почетку парламентарног рада у Београду, прогласили су словеначки заступници, да не треба читати записника и на словеначком језику; чиновници су се прилагодили ћирилици, премда многима то није било лако (особито ако је рђаво писана); у народу се нико није бунио против ћириловских натписа на жељезницама, у мешану друштву Словенци радо „хрватаре“, каткада и више него што треба, јер је Хрвату и Србину милије слушати чисти, правилни словеначки говор него изломљен свој. Уосталом, да се лако разумемо види се свуда гдегод долазе заједно Србохрвати и Словенци. Са мало навике и добре воље, и ту ће време учинити своје. i

Не сметајмо дакле природном развоју ствари, волимо сени штујмо се узајамно, не стварајмо никаква словеначког питања, ни тиме што би словеначки акти лежали у уредима дуље неголи то нажалост ионако бива, Само тако може у будућим поколењима нестати словеначког књижевног језика,

М, Мурко.

140