Nova Evropa

da bi se onda lakše moglo pristupiti njegovu rešavanju. Njegov članak, medjutim, bolno nas je iznenadio i iskreno razočarao. Mi „ga, stoga, ne objavljujemo kao gledište »Nove Evrope« — koje zasad pridržavamo, i koje ćemo izneti docnije, dok dovršimo razgovore po ovome predmetu i sa drugim prijateljima i jednomišljenicima »Nove Evrope«, osobito medju Slovencima —, već kao mišljenje jednoga od nas, koji je, kao slavist i kao Slovenac, svakako medju najpozvanijima da raspravlja ovaka pitanja, a kao javni radnik koji živi i radi van domovine može imati podled na stvari nepomućen blizinom dogadjaja i neposrednošću prilika, Želimo samo još —K pravdajući što otvaramo ovo pitanje — sa nekoliko reči da obrazložimo, zašto se ova stvar čini nama tako važna, i zašto držimo da freba iskreno i javno, i u ovome času, o njoj progovoriti,

Svi znamo, kako je postala ova naša država, i znamo, da još : danas njene delove i sastojke drži na okupu — kraj sveg nezadovoljstva i mrmljanja — jedinstvo naroda i njegovo oduševljenje za slobodu, a ne mudrost državnika i smisao za xnajcelishodniju organizaciju celine, Glavni organ jedinstva narodne većine, jezik, stvarali su, kako С, Murko u glavu pogadja, nesamo Vuk i ilirci nego stoleća, i za to mu nikakovi momentani hirovi ili privremeni stranački blokovi ne mogu nahuditi; može i ogroman deo Hrvatske preći u najoštriju opoziciju prema državi, i proglašavati republiku u monarhiji, pa da »hrvatsko pitanje« ipak bude i ostane samo jedna manifestacija nezadovoljstva sa režimom, i srdite nemoći jednog dela nesposobnih političara koje su slučaj i prilike održale na vlasti. Jer dogod nama neko ne dokaže, po svim kriterijima koji karakterišu narod ili pleme, da je G, Cvijić, naprimer, srodniji G. Pašiću nego С, Meštroviću, ili da je G. Šurmin, po svom mentalitetu i političkom: poštenju, bliži G. Smodlaki nego G, Ničiću ili G. Žarku Miladinoviću, dotle za nas ne postoji plemensko »hrvatsko pitanje« u Јибоslaviji, A kad ono stvarno ne postoji, nego je samo politička tvore= vina ad hoc, onda ono može, sa prvom novom političkom situacijom ili konstelacijom, da iščezne kao da ga nije ni bilo, Drukčije stoji, medjutim, sa slovenačkim pitanjem. Plemenske, i jezičke, razlike izmedju Slovenaca i Srbohrvata postoje doista — ma u koliko maloj meri —, i doista je samo pusta šovinistička fraza nazivati Slovence »planinskim Hrvatima«, Slovenački jezik ima svoju posebnu kulturu, kako to G, Murko lepo izlaže, koja зе пе daje i ne može preko noći zbrisati, Ali, kad se ovo oštro uoči + jasno istakne, iduće pitanje koje se logički nameće, kad je reč o stvaranju jedinstvene države i jednog naroda, mora čisto i odredjeno izdvojiti prošlost od sadašnjosti i sadašnjost od budućnosti, pa biti formulisano ovako: ako doista hoćemo nešto novo i nešto jedno, da li može i sme ostati sve po starom, i ići dalje onako kako je dosad išlo? Odgovor mora biti, očigledno, negativan, A. to onda pobija zaključke G. Murka, kako nam se čini, na njegovim vlastitim premisama,

130