Nova Evropa

Толико о предуветима индустријализације. Да застанемо сада мало код најкрупнијих проблема који се намећу нашој индустрији у њеној данашњој фази,

Неоспорна је чињеница, да се наша индустрија, у ово нешто више од три године од уједињења, далеко боље развила него и једна. друга привредна грана. Паче ни наше новчарство, иако у биланцама прелази већ и милијарде, није показало толико стварнога напретка. колико нашла индустрија. Високе цифре код наших банака углавном су последица девалвације наше валуте, У погледу напретка. наше индустрије, ми бисмо чак смели тврдити, да ниједан народ није за овако кратко време показао тако знатне успехе, Наравно, све узето релативно у односу према стању при концу рата, Скоро дневно видимо где овај или онај артикл, који смо још до јучер морали добављати са стране, данас већ сами продуцирамо. Дапаче дешава се већ код понеких предмета, које смо раније искључиво импортирали, да их данас имамо у хиперпродукцији, што је, уосталом, уједно још један добар доказ како мало смисла имамо за систематски рад и организацију,

Главни недостатак, међутим, наше индустрије лежи, како већ рекосмо, у оскудици капитала, Под утицајем пада наше валуте и с тим скопчаним порастом цена, као и услед поскупљења радне снаге, наша индустрија дневно треба све веће капитале. Сам обртни капитал, дакле новац за куповину сировина или полуфабриката, затим плате радника, и апсолутна потреба продаје бар једног дела робе на кредит, траже данас баснословне износе. А колико је тек утрошено, и још се троши, на подизање или проширење творница и осталих просторија за рад! Где се је мислило потрошити десетак милијона, морало се је, услед све веће скупоће, издати по 20 и 30, или чак 50 и више милијона. Нашој индустрији нису довољне данас стотине милијона, она рефлектира на милијарде,

Природно је, да се овако огромни износи не могу накрмити без добрих веза, или без ослона на јаке кредитне организације, Наши новчани заводи, специјално они велики, морали су да прискоче у помоћ. Дапаче, има случајева да се је оснивању каквог новог индустријалног подузећа могло приступити тек онда кад би се осигурала претходно сурадња какве банке; а понекад није довољна ни сурадња једне банке, ма како јака она била, већ се мора формирати синдикат од више завода, Последицом је, да је већи део наше индустрије данас презадужен. Држимо да половина износа, које наша целокупна привреда дугује новчаним заводима, отпада. на дуговања индустријалних подузећа; а ако узмемо у обзир и менице, посед и ломбард деоница, онда уопште већи део народне приштедње, која је концентрирана код новчаних завода, служи за фи-. нансирање наше индустрије. Па ипак све то још није доста, —индустрија тражи све нове и веће кредите, којим захтевима већина наших новчаних завода, ни крај најбоље воље, не може да удовољи. Повишење деоничке главнице, бар једно генерално и издашно повишење, у приликама какве су данас на нашем новчаном тржишту, не би имало никакова изгледа на успех; потреба за капиталима

185