Nova Evropa

тако је велика, да би све банке и већина индустријалних подузећа | морали повисити своје главнице на двоструко, паби и онда било питање да либи се тиме одговорило свим, већином оправданим, жељама и захтевима, А ко и мало само познаје нашу бурзу, зна да она није у могућности данас да апсорбира ни оне деонице које су досад издане а камоли да преузме нове. Бурзовна криза претворила би се у бурзовну катастрофу. — О издавању индустријских облигација — начин којим индустрија напредних народа често долази до потребитих средстава — нема се код нас обично ни појма. У: данашњим нашим приликама, међутим, овакав покушај тешко да би успео,

У тој апсолутној несташици капитала, и безизгледности да се до њега у већој мери дође, леже и границе наше индустријализације, Сви повољни природни предувети, све административне мере, па и саме високе царине, немоћни су, кад се тиче индустрије, пред Његовим Височанством „Капиталом“. Данас је већ свако начисту, да они велики капитали што су се појавили за и после рата, као и већина нових милијонара, нису ништа друго до илузије, На капиталима ми смо данас, маколико да милијунаши расту као гљиве . из земље, далеко сироматтнији него што мислимо, да не кажемо сиромашнији него пре рата.

Јотн би нам остало да споменемо и страни капитал. Ми лично уверени смо, додуше, да је боље дизати домаћу индустрију с помоћу домаћег капитала него с помоћу туђег; али ако нам се постави проблем; или напредовање с помоћу туђег капитала, или да и даље останемо где смо, онда без предомишљања прихватамо прву алтернативу, Јер је боље подигнути једну индустрију ма им с помоћу туђег капитала него никакову. Стога се не дамо тако лако заплашити крилатицама о зависности од страног капитала, јер су то обично тек безумне и пусте фразе, Ако је једна земља политички самостална, онда је она и природно самостална, без обзира у чијим је рукама индустрија. Индустрија, без обзира у чијим је рукама, плаћа исте порезе, даје посла радном народу, искоришћује домаће сировине, и чини сувишним импорт са стране, те тиме поправља трговачку и платежну биланцу државе. Разлика је само у томе, што профит подузетника може да иде у иноземство место да остане нашој привреди, Али ни то није увек случај. Страни се капиталист постепено за две три генерације обично нацијонализује, а стране се деонице редовно мало по мало прекупљују од домаћих капиталиста, Треба само бодро око мудрих државника, па страни капитал неће значити опасност по земљу,

Моментано је индустрија Југославије развијена на западној страни. Ту су деловали пре свега природни предувети: довољне количине угљена и електричне енергије, обиље радне снаге, и донекле довољно квалификованих сила, и, што је главно, релативно већа концентрација капитала. А исаме животне прилике у тим неаграрним · крајевима повољније су него у пољопривредним центрима, НПоименце јефтинија радна снага игра ту одлучну реч.

186