Nova Evropa

Италија такорекућ и не познаје модерне индустрије, и јужноталијански сељак обрађује земљу најпримитивнијим оруђем, које му оставише у баштину још његови римски праоци. Мако би, по мишљењу стручњака, јужна Италија могла бити једна од најплоднијих земаља у Европи, тамо сељак оскудјева и на земљи и на животним намирницама, Него, нијесу само ове огромне разлике између сјевера и југа узроком слабог економског стања; још више је томе узрок помањкање најпотребнијих сировина. Угљен, жељезо, коношља, и жито, — све су то предмети који се у Италију увозе, и то уз данашње врло неповољне валутарне прилике (према долару и енглеској фунти). Италија мора да увози жито из Америке, а могла би, крај својих пространих поља и благе климе, сама бити извозном земљом; она довози у земљу скупи енглески угљен, а могла би готово сав свој потрошак угљена надомјестити својим воденим снагама, које данас леже неисцрпене. Земља економски кржљави и заостаје, пролетаризација маса постаје дневно већа, а службена Италија још увијек звекеће мачем и потпомаже фашистичке организације, док талијански државни прорачун исказује у свакој години све већи дефицит, |

Ништа боље од економских не стоје ни социјалне прилике у Италији, које уосталом и нијесу друго до одраз економских, Аграрно је питање тамо далеко мање ријешено него ма у којој европској земљи, — у Италијијош данас влада стари феудални систем. Милијони земљорадника немају ни педља земље, она је сва у рукама велепосједника и латифундиста, који ју или дају под најам сељацима, или је обрађују у својој властитој режији. Далеко би нас одвело кад бисмо се задржали на овоме питању Италије; али истичемо, да је оно можда најрањавије мјесто данашњег болесног талијанског друштвеног организма, и најважнијим узроком њезине акутне кризе. Промјене социјалног устројства данашњег друштва, које у скорој будућности неминовно морају наступити, провести ће се готово у свим државама поуздано са много мање трзавица него у Италији, и то баш ради њезина неријешеног аграрног питања. Социјалне прилике у индустријским крајевима Италије нешто су боље од оних у аграрним, и то захваљујући јакој политичкој позицији у којој се налази талијански социјалистички пролетаријат (организован у својој политичкој странци, и у своме јаком синдикату „Сопједегалопе Сепегаје di Гауого“), Талијански је социјалистички покрет, у својој борби за политичку и економску демократизацију земље, постигао врло лијепих успјеха, особито послије рата, а ти би успјеси — уз његову бројну снагу — били још и много већи кад би методе своје борбе и тактику градио више на реалним темељима а мање на врућем јужњачком темпераменту, који је највише крив дјеломичном расцјепу у талијанској социјалистичкој странци па према томе и њезину ослабљењу. Да су радничке социјалистичке масе у Италији дошле до размјерно велике снаге и уплива, има се приписати особитом социјалном менталитету талијанског народа, који кад познамо постаје (нам много тога јаснијим у данашњој талијанској кризи, Галијанска буржоазија нема

204